Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 508/2022
06.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zaviša Kovina, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ iz Novog Sada, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1601/21 od 18.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1601/21 od 18.10.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 180/2018 od 19.02.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio poništaj, kao nezakonitog, rešenja tuženog broj ../17 od 22.11.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .. od 23.05.2005. godine, sa Aneksom broj .. od 11.05.2015. godine, pa da isto ne proizvodi pravno dejstvo, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, kao i se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za jubilarnu nagradu za 20 godina staža isplati iznos od 106.973,82 dinara sa zateznom kamatom od 18.01.2018. godine do isplate i naknadi troškove parničnog postupka sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1601/21 od 18.10.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 180/18 od 19.02.2021. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu ugovora o radu broj .. bio u radnom odnosu kod tuženog od 23.03.2005. godine, a aneksom ugovora o radu broj .. od 11.05.2015. godine, počev od 01.05.2015. godine, raspoređen je na poslove vozač-kondukter solo autobusa. Navedenim aneksom utvrđen je opis poslova za navedeno radno mesto. Tuženi je dana 21.08.2012. godine doneo Uputstvo o načinu izdavanja voznih karata na mašinici „Almeh”, obračunu i predaji pazara. Tužiocu je radni odnos prestao dana 22.11.2017. godine donošenjem pobijanog rešenja, kojim mu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksom, primenom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu. Stavljeno mu je na teret da je dana 05.10.2017. godine, upravljajući autobusom garažni broj .., na liniji .. sa polaskom u 11,42 časova, smer ...-..., prodao putnicima (tri putnika) nepravilne (nevažeće) karte, odnosno karte koje nisu izdate na mašinici za izdavanje voznih karata koju vozač – tužilac duži, čime je je učinio povredu radne obaveze iz člana 31. stav 1. tačka 46) aneksa ugovora o radu od 11.05.2015. godine - nepoštovanje pravila utvrđenih opštim aktima, odlukama direktora i drugih organa preduzeća. Tužilac je pre donetog rešenja upozoren da navedena povreda radne obaveze predstavlja razlog za davanje otkaza, na koje se izjasnio.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, nalazeći da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, odbio njegov tužbeni zahtev za ponštaj, kao nezakonitog, rešenja o otkazu ugovora o radu sa pripadajućim aneksom i zahtev za vraćanje na rad, kao i zahtev za isplatu jubilarne nagrade.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno našao da je ugovor o radu tužiocu zakonito otkazan.
Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17) propisano je da poslodavac može, pored ostalog, da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.
Uputstvo o načinu izdavanja voznih karata na mašinici „Almeh“, obračunu i predaji pazara u čl. 4, 5. i 6. propisuje način postupanja zaposlenog prilikom izdavanja vozne karte na mašinici „Almeh“, kao i koje podatke mora da sadrži vozna karta izdata od strane vozača.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, pravilno zaključivši da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze predviđene članom 31. stav 1. tačka 46) Aneksa ugovora o radu koja je propisana kao otkazn razlog, zbog čega je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu sa pripadajućim aneksom.
Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva, kao i zahtev za isplatu jubilarne nagrade za navršenih 20 godina rada kod tuženog predviđene odredbom člana 50. stav 1. Alineja 2) Kolektivnog ugovora.
Vrhovni kasacioni sud nije posebno razmatrao navode revizije koji se u pretežnom delu odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza jer u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, niti se istima dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava.
Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić