U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Branko Božinović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Šumkarac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4627/21 od 30.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4627/21 od 30.09.2021. godine u pobijanom delu stava drugog izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1983/20 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 05.03.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je glavni tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tužene da tužiocu na ime naknade za upotrebu tuđe stvari – dvosobnog stana broj ..., površine 61 m2, koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade broj ... u ulici ... u ..., ..., na kp. .../... upisan u LN br. ... KO ..., za period od oktobra 2005. godine do 31.01.2021. godine isplati iznos od 7.355.229,25 dinara sa sporednim potraživanjem. Stavom trećim izreke, odbijen je prvi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena po istom pravnom osnovu za vremenski period od novembra 2006. godine do 31.01.2021. godine isplati iznos od 6.835.566,31 dinara sa sporednim potraživanjem. Stavom četvrtim izreke, odbijen je drugi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu po istom pravnom osnovu za vremenski period od 01.01.2012. godine do 31.01.2021. godine isplati iznos od 4.357.173,85 dinara sa sporednim potraživanjem. Stavom petim izreke, usvojen je treći eventualni tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu po istom pravnom osnovu za vremenski period od 10.04.2018. godine do 31.01.2021. godine, isplati iznos od 1.339.131,41 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2021. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 156.625,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4627/21 od 30.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nepotpuna žalba tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu P 1983/20 od 15.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1983/20 od 15.04.2021. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava petog izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1983/20 od 15.04.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1983/20 od 15.04.2021. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 181.625,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela koji se odnosi na drugi eventualni tužbeni zahtev i odluku o troškovima spora, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao presudu u pobijanom delu na osnovu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena, kao kupac, zaključila je dana 05.10.2005. godine sa VV, kao prodavcem kupoprodajni ugovor, čiji predmet je bio dvosoban stan broj ..., površine 61 m2, u ..., ulica ... broj ... . U vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora VV bio je zemljišno-knjižni vlasnik stana, te je posed stana predao tužilji. Rešenjem zemljišno-knjižnog suda tužilja je upisana u javnoj knjizi kao vlasnik stana dana 28.04.2006. godine. Pravnosnažnim rešenjem od 25.12.2008. godine, utvrđeno je da zaostavštinu pokojne GG, koja je umrla dana 09.04.1995. godine, čini pravo svojine na navedenom stanu i tužilac je oglašen naslednikom ove imovine. Presudom Osnovnog suda u Beogradu P 21101/11 od 04.02.2016. godine utvrđeno je da su ništavi kupoprodajni ugovori zaključeni dana 20.03.2003. godine između GG, kao prodavca i VV, kao kupca, odnosno dana 05.10.2005. godine između VV, kao prodavca i tužene kao kupca, te je utvrđeno da je tužilac vlasnik ovog stana. Presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž 7235/16 od 08.02.2018. godine, kojom je potvrđena navedena prvostepena presuda, stranke su primile dana 10.04.2018. godine.

Tužbom se zahteva naknada zbog nekorišćenja stana, kao posledica utvrđene ništavosti kupoprodajnih ugovora. Primarnim zahtevom za isplatu iznosa od 7.355.229,25 dinara tužilac zahteva naknadu za vremenski period od oktobra meseca 2005. godine kada je tužena stupila u posed stana, do izrade nalaza veštaka. Prvim eventualnim zahtevom za isplatu iznosa od 6.835.566,31 dinara, zahteva isplatu naknade za vremenski period koji tri godine prethodi podnošenju tužbe za utvrđenje ništavosti ugovora. Drugi eventualni tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 4.357.173,85 dinara sadrži zahtev za naknadu za vremenski period od januara meseca 2012. godine, kada se tužena u parnici upustila u raspravljanje, a treći eventualni tužbeni zahtev predstavlja naknadu za vremenski period od 10.04.2018. godine, kao vremena kada je drugostepena presuda kojom su utvrđeni ništavost kupoprodajnih ugovora i pravo svojine tužioca, uručena strankama.

Odluku o neosnovanosti postavljenih primarnog, prvog i drugog eventualnog tužbenog zahteva, nižestepeni sudovi zasnivaju na stanovištu da je tužena postala nesavesni korisnik stana tek prijemom drugostepene presude kojom su utvrđeni ništavost kupoprodajnih ugovora i pravo svojine tužioca, pošto je tek tada saznala za definitivnu činjenicu da je tužilac vlasnik stana. Sve do tog momenta postojala je neizvesnost u pogledu spornog prava na nepokretnosti, zbog čega se tužena do tog momenta može smatrati savesnim držaocem stvari. Stoga, tužena kao savesni držalac po odredbama članova 38. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 219. Zakona o obligacionim odnosima, nije dužna da plati naknadu za korišćenje stana tužiocu do 10.04.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Tužena je na osnovu odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa postala vlasnik spornog stana dana 28.04.2006. godine, kada je rešenjem nadležnog zemljišno-knjižnog suda upisana njena svojina po teretnom ugovoru zaključenom sa zemljišno-knjižnim vlasnikom VV. Tuženu je u posed stana uveo prodavac, pa nema okolnosti koja bi ukazivala na njenu nesavesnost u vreme sticanja svojine na nepokretnosti. Tužilac je osporio ovo pravo svojine legitimišući se naslednikom pokojne GG, koja je umrla dana 09.04.1995. godine, prilažući rešenje ostavinskog suda koje je doneto 25.12.2008. godine. Tužena je u to vreme imala svojinu, kao najširu vlast nad stvari, koja se sastoji od ovlašćenja vlasnika da stvar drži, da pribira plodove i da njom raspolaže. Po odredbi člana 45. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine koje određeno lice ima na stvari, prestaje kada drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Stoga, suprotno revizijskim navodima tužena prijemom tužbe u parnici za utvrđenje prava svojine tužioca i za predaju poseda nije po odredbi člana 39. stav 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa postala nesavesni držalac, nego tek kada je saznala za donošenje pravnosnažne presude kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na stanu.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 1, 153. stav 1. i 154. ZPP, pošto tužilac nije postigao uspeh u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić