Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1905/21 od 21.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Raškoj P 246/20 od 26.01.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u celosti i obavezani tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka solidarno plate iznos od 97.760,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u periodu od 1974. godine do 1976. godine kupili sporne parcele od sada pok. ĐĐ po ceni od 4.000,00 dinara po jednom aru. Sa prodavcem nisu sačinjavali kupoprodajne ugovore, već su potpisivali priznanice u prisustvu svedoka od kojih je samo tužilac BB sačuvao svoju priznanicu. Nakon kupovine svako na svojoj parceli je sagradio porodičnu kuću i od tog perioda bili su u nesmetanoj državini svog objekta i svoje parcele koji predstavljaju njihovo dvorište uz postojeće stambene objekte lično. Tužilja AA je u državini i preko svog pravnog prethodnika sve do danas. Prema izvešaju RGZ SKN Raška od 09.11.2020. godine utvrđeno je da je katastarska parcela označena brojem .. upisana u KO ... nastala u aerofotogrametrijskom premeru iz 1964. godine kada je upisana u posedovni list broj .. na ime ĐĐ iz ... . Na osnovu rešenja o nacionalizaciji od 03.10.1962. godine i rešenja od 18.10.1959. godine donetih od strane SO Raška, KP br. .. KO ... upisana je na nov posedovni list broj .. na ime društvena svojina, a kao korisnik upisan je ĐĐ. Tokom 1982. godine korisnik ĐĐ podneo je zahtev za deobu svoje KP .. KO ..., pa su formirane parcele KP .. do .. . Na osnovu rešenja SO Raška navedene parcele upisane su u posedovni list 1 na ime društvene svojine, a korisnik je SO Raška. Na osnovu Zakona o sredstvima u društvenoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/98, 3/96 ... 32/97) navedene parcele upisane su na Republiku Srbiju, a korisnik je SO Raška i na istima pravo svojine imala je Skupština Opštine Raška, koja promena je zavedena pod brojem ../1997, kao i da su zahtevom za konverziju na osnovu člana 100. Zakona o planiranju i izgradnji koji je donet od 23.02.2010. godine od strane SO Raška katastarske parcele od broja .. do .. upisane u LN br. .. kao javna svojina Opštine Raška. Parcelacija navedene KP br. .. KO ..., izvršena je prema faktičkom stanju na terenu i od tada to stanje nije promenjeno. Odmah nakon kupovine tužioci su sagradili objekte na tim parcelama i nalaze se u državini parcela.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 73. Zakona o obligacionim odnosima izveo pravni zaključak da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan, da su tužioci na navedenim parcelama stekli pravo svojine održajem, budući da su savesni držaoci svojih parcela u periodu dužem od 20 godina, a kako se radilo o zemljištu u društvenoj svojini navedeni rok od 20 godina prvostepeni sud je računao od 1996. godine (kada je izmenjen Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa) pa do dana podnošenja tužbe 26.01.2018. godine. Pri tome, prvostepeni sud je našao i da su tuženi kao kupci i ĐĐ kao prodavac spornih parcela u celini izvršili svoje ugovorne obaveze. Tužioci su uvedeni u posed svojih parcela i nesmetano iste koristili u periodu dužem od 20 godina.

Apelacioni sud u Kragujevcu nije prihvatio ovu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo. U prilog svoje argumentacije Apelacioni sud ističe da je odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da savestan držalac nepokretne stvari na kojoj drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine održajem protekom 20 godina. Iz izveštaja RGZ SKN Raška od 09.11.2020. godine, kao i iz rešenja o nacionalizaciji od 03.10.1962. godine i rešenja od 18.10.1959. godine donetih od strane SO Raška proizilazi da je KP br. .. KO ... bila upisana u posedovnom listu broj .., kao društvena svojina, a kao korisnik je bio upisan ĐĐ i da je tokom 1982. godine na zahtev korisnika ĐĐ izvršena parcelacija KP br. .. KO ..., pa su nastale od KP .. do .. . Imajući u vidu i priznanicu koju je posedovao tužilac BB iz koje proizilazi da je ĐĐ isplatio 12.000,00 dinara na ime ustupljenog prava korišćenja njive – parcele ispod kuće površine 3 ara proizilazi da je ĐĐ bio korisnik, a ne vlasnik KP .. KO ..., pa je stoga pogrešan zaključak prvostepenog suda da su tužioci mogli steći pravo svojine održajem na predmetnim parcelama shodno odredbi člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ovo i iz razloga što niko ne može na drugog preneti više pravo nego što ga sam ima. ĐĐ nije mogao na tužioce da prenese pravo svojine, već samo pravo korišćenja, što su tužioci morali znati, pa su prema tome nesavesni držaoci predmetnih parcela. Tužioci nisu dokazali kada je izvršena preparcelacija KP .. KO ... . Stoga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva. Naime, stoji činjenica da član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđa da se pravo svojine stiče i održajem protekom 20 godina. Međutim, mora se imati u vidu da su tužioci u državini spornih parcela još od 1974., odnosno 1976. godine i da su na istim parcelama napravili kuće, što sve predstavlja njihova domaćinstva. Činjenica je da onaj ko se poziva na održaj mora imati savesnu državinu na određenoj nepokretnosti. Kat. parcela .. KO ... ranije je bila u vlasništvu prodavca ĐĐ. U međuvremenu došlo je do nacionalizacije i sporne parcele, a koje su nastale preparcelacijom KP .. KO Raška upisane su kao vlasništvo Opštine Raška. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pitanje savesnosti držalaca (ovde tužilaca) ne može svesti samo na pitanje da li je pravo svojine upisano na drugog u javnim knjigama. Savesnost državine se ceni u smislu odredbe člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ta savesnost može se ceniti i na osnovu drugih elemenata, a ne samo izvođenjem zaključka o saznanju da li je neka nepokretnost bila uknjižena na drugo lice i da li je to držalac znao. I nakon nacionalizacije, raniji vlasnik ĐĐ je imao pravo korišćenja na spornim parcelama (koje su nastale preparcelacijom). Pravo korišćenja je u međuvremenu ukinuto, i u toku je postupak konverzije, tj prevođenja prava korišćenja u pravo svojine. Lice koje je ranije bilo vlasnik određenih parcela, a koje su u međuvremenu nacionalizovane, moglo je da na drugo lice prenese pravo korišćenja. Može se prihvatiti stanovište da je pravo korišćenja pandan pravu svojine, a obzirom da su tužioci teretnim putem stekli to pravo od strane ranijeg vlasnika, odnosno korisnika ĐĐ, na istim parcelama napravili objekte, to se sa pravom može smatrati da su isti savesni i da se u ovom slučaju može primeniti odredba člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i tužiocima priznati pravo svojine na spornim parcelama. U tom smislu i Vrhovni kasacioni sud prihvata stav prvostepenog suda.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužioci su uspeli u revizijskom postupu, pa istima shodno članu 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi revizijskog postupka i to za stručni sastav revizije u iznosu od 99.000,00 dinara shodno važećoj AT (obzirom da je bilo pet tužilaca), pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić