.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21566/2022
19.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Milojević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije – Filijala Kragujevac, čiji je punomoćnik Ljiljana M. Conić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1717/18 od 15.04.2021. godine, u sednici održanoj 19.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1717/18 od 15.04.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1717/18 od 15.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2666/16 od 09.11.2017. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti za period od 13.03.2013. godine do 08.03.2015. godine isplati iznos od 35,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2016. godine, kao dana veštačenja do isplate, i da tužiocu isplati iznos od 16,12 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 1717/18 od 15.04.2021. godine usvojena je žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti za period od 13.03.2013. godine do 08.03.2015. godine isplati iznos od 35,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2016. godine do isplate i isplati iznos od 16,12 dinara odračunate zakonske zatezne kamate od dospeća do 04.06.2016. godine, kao i da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 62.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava,sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja u interesu građana.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i sadržinu pobijane presude u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje kod ocene o pravu tužioca da potražuje utvrđeni iznos manje isplaćene naknade za određeni period nezaposlenosti, sa pripadajućom kamatom, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.02.2016. godine, radi duga. Vrednost predmeta spora je 51,95 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti. Prvostepena presuda doneta je 09.11.2017. godine. Drugostepena presuda doneta je 15.04.2021. godine.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
