Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 286/2023 od 04.04.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Nemanje Milanovića i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nemanje Milanovića advokat Ana Đinđić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), ZKP, sa predlogom da ovaj sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Nemanje Milanovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu Kv 9/23 od 28.02.2023. godine, kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora, obuhvaćena presuda istog suda K 338/21 od 01.12.2021. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a kako se vreme provedeno u ekstradicionom pritovoru u SR Nemačkoj od 24.04.2021. godine do 12.11.2021. godine, odnosi upravo na tu kaznu, to je, prema stavu odbrane ista u potpunosti izdržana i samim tim nije mogla biti uračunata u jedinstvenu kaznu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac okrivljenog Nemanje Milanovića u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu Kv 122/22 od 16.05.2022. godine, utvrđeno da se u kaznu zatvora izrečenu pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu Kv 66/2018 od 18.04.2018. godine, osuđenom Nemanji Milanoviću ima uračunati vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru u SR Nemačkoj od 24.04.2021. godine do 12.11.2021. godine, dok je u ostalom delu navedena presuda ostala neizmenjena.

Imajući u vidu navedeno, vreme koje je okrivljeni proveo u ekstradicionom pritvoru u SR Nemačkoj od 24.04.2021. godine do 12.11.2021. godine, uračunato je u jedinstvenu kaznu zatvora na koju je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu Kv 66/2018 od 18.04.2018. godine, a ne pravnosnažnom presudom istog suda K 338/21 od 01.12.2021. godine, a kako to branilac u zahtevu pogrešno ukazuje.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da je kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, na koju je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 338/21 od 01.12.2021. godine, u potpunosti izdržana i da stoga nije mogla biti preinačena, odnosno uračunata u jedinstvenu kaznu zatvora.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da je Osnovni sud u Aleksincu usvajanjem zahteva za izricanje jedinstvene kazne Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu Ktr 89/23 od 12.01.2023. godine i preinačavanjem ranijih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 131/22 od 09.11.2022. godine, Kv 66/2018 od 18.04.2018. godine i K 538/21 od 01.12.2021. godine, u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog Nemanju Milanovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i 7 meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2011. godine do 21.04.2011. godine, od 12.11.2014. godine do 14.11.2014. godine i od 12.11.2021. godine do 01.12.2021. godine, vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u SR Nemačkoj od 24.04.2021. godine do 12.11.2021. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po navedenim presudama, i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 60.000,00 dinara, postupio u skladu sa odredbama člana 60, 62. i 63. KZ i člana 552. stav 1. tačka 1) i 556. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Milanovića, kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog.

Branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog lika okrivljenom preko branioca, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Po oceni Vrhovnog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na navedene povrede zakona, nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljenje povrede zbog koje se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić