Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1813/2022
29.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Udruženje osiguravača Srbije Garantni fond, čiji su punomoćnici Željko Marović, Ana Petrović, Maja Smiljan i Strahinja Koralija, advokati iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Jurišić, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2137/21 od 06.10.2021. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2137/21 od 06.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2137/21 od 06.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 399/20 od 18.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime regresnog duga isplati iznos od 968.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.04.2014. godine do isplate i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 56.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2137/21 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je regresni zahtev od vlasnika motornog vozila koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, po isplati naknade štete roditeljima poginulog BB, zbog smrti bliskog lica. Revizijskim navodima se ukazuje da je sud bio dužan da kao prethodno pitanje utvrdi postojanje krivičnog dela kao uzroka nastale štete i primeni privilegovani rok zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, budući da krivični postupak protiv BB koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći nije mogao biti pokrenut, a protiv drugog učesnika je obustavljen jer nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Pitanje primene privilegovanog roka zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom (član 377. Zakona o obligacionim odnosima) u slučaju kada postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi, pa i u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda za tužioca, budući da se revizijom navode okolnosti koje su isključivale krivično gonjenje upravo lica čijim roditeljima je isplaćena naknada štete. Ukazivanje tužioca u reviziji na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev 1672/2016 od 15.12.2016. godine ne ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer se u tom slučaju ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena