Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 330/22 od 19.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe maloletnog tužioca – protivtuženog i tuženog – protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom, petom, u stavu sedmom u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se model viđanja mal. deteta sa ocem za svaki drugi rođendan deteta, krsnu slavu oca, rođendan oca, svaki drugi veći državni i verski praznik, odvija od 08,00 do 20,00 časova, kao i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo da u slučaju objektivne sprečenosti oca da preuzme ili preda dete, to čini njegova majka ili sestra, u stavu osmom i jedanaestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i preostalom delu stava sedmog izreke, tako što će se lični odnosi maloletnog AA sa ocem odvijati na način što će otac preuzimati i vraćati mal. dete ispred zgrade gde živi sa majkom, osim kada dete pruzima ili vraća iz vaspitnoobrazovne ustanove i to: svaki drugi vikend od petka u 18,00 časova do nedelje u 20,00 časova, u nedelji kada dete ne provodi vikend sa ocem, četvrtkom od 17,00 do 20,00 časova, svaki drugi rođendan deteta, krsnu slavu oca i rođendan oca od 10,00 časova na dan rođendana, odnosno krsne slave, pa do sledećeg dana do 09,00 časova, kada će otac dete odvesti u vrtić ili na adresu gde živi sa majkom, ukoliko tog dana ne ide u vrtić, tako što će majka predavati maloletno dete ocu koji će ga vraćati majci, sve ispred zgrade gde živi otac deteta i to: svaki drugi veći državni i verski praznik od 08,00 do 20,00 časova, ako je praznik jedan neradni dan, a od 10,00 časova prvog neradnog dana praznika do 20,00 časova poslednjeg neradnog dana praznika, ako je praznik više neradnih dana, sedam dana tokom zime i to jedne godine poslednje nedelje januara, a sledeće godine prve nedelje februara i tako naizmenično, 15 dana tokom leta i to 2022. godine od 01. do 15. avgusta, a sledeće godine od 01. do 15. jula i tako naizmenično.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, koja bi bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni AA, rođen je ...2018. godine iz veze majke BB i oca VV. Majka je sa maloletnim detetom živela u tetkinom stanu u ... do kraja marta 2020. godine, kada je prešla da živi u ... kod svojih roditelja, u stan koji je u vlasništvu njenog oca, s tim što je promenila svoje i prebivalište mal. deteta sa adrese u ..., za koju promenu je otac dao saglasnost. Majka je po zanimanju diplomirani ..., zaposlena je i ostvaruje prosečnu neto zaradu od 93.505,10 dinara, poseduje automobil, a roditelji joj pomažu delimičnim plaćanjem računa, snosi troškove hrane za porodicu i opterećena je stambenim kreditom za koji plaća mesečnu ratu 232,90 evra. Tuženi je završio ... školu, radno je angažovan po potrebi u inostranstvu kao vozač kamiona, autobusa ili pratilac turističkih grupa, živi u stanu koji je u vlasništvu njegovih roditelja, sa roditeljima i sestrom bliznakinjom. Prijavljen je na evidenciji nezaposlenih lica od 06.10.2021. godine. Njegovi roditelji su penzioneri, račune za stan u kojem provodi 10-15 dana mesečno plaća zajedno sa sestrom, gde njegov deo iznosi oko 10.000,00 dinara, a ostatak vremena provodi u porodičnoj kući u vlasništvu svog oca, gde plaća račune od 5.000,00 – 6.000,00 dinara mesečno. Mesečno ostvaruje prihod između 35.000,00 i 45.000,00 dinara, a 2019. godine bio je radno angažovan u turizmu na vođenju stranaca po Evropi kao vozač i pratilac grupe, na koji način je ostvarivao prihod od oko 500 do 600 evra mesečno. Mesečne potrebe mal.deteta su pojedinačno utvrđene za hranu, odeću, obuću, vrtić i medicinske usluge u iznosima bliže navedenim u obrazloženju prvostepene presude i ukupno iznose 38.000,00 dinara mesečno.

Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje ... od 06.05.2020. godine određena je privremena mera 16.11.2020. godine, kojom je maloletno dete povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i određen je model viđanja mal. deteta sa ocem na način bliže opisan u rešenju. Dete ranije nije ostajalo da prespava kod oca, što je bilo u skladu sa kalendarskim uzrastom deteta, niti je u vreme donošenja privremene mere imalo iskustvo u dužem boravku u očevom domaćinstvu. Roditelji mal. tužioca su tokom postupka bili uključeni u Savetovalište za brak i porodicu, koje je dostavilo sudu mišljenje da u radu sa klijentima nisu uočene pozitivne promene, čemu dosta doprinosi i sam sudski postupak i pozicija koju tokom postupka klijenti zauzimaju, da roditelji i dalje nisu uspeli da razgraniče partnerske uloge, a potpuno različito su sagledavali važnost potreba deteta i pristupa roditeljstvu, utisak je da je dete emotivno povezano sa ocem, nasmejano i veselo i da otac ume da odgovori na njegove potrebe. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad ... od 13.12.2021. godine, dete uz majku ima sve uslove za zadovoljenje svojih razvojnih potreba, majka ima veliku podršku svoje porodice, pre svega svojih roditelja, da se njen otac najviše angažovao oko čuvanja maloletnog deteta, te da je u najboljem interesu deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a za viđanje sa ocem predložen je model viđanja koji podrazumeva postepeno proširenje vremena viđanja, na osnovu kog je prvostepeni sud doneo privremenu meru 15.12.2021. godine. Konačan model viđanja mal.deteta sa ocem bi podrazumevao da otac dete viđa svaki drugi vikend od petka u 18,00 časova do nedelje u 20,00 časova sa spavanjem, svaki drugi rođendan deteta, svaki drugi veći verski ili državni praznik, svaku krsnu slavu i rođendan oca, sedam dana tokom zime i 15 dana tokom leta po dogovoru sa majkom deteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio o konačnom modelu viđanja mal.deteta sa ocem na način bliže opisan u stavu drugom izreke prvostepene presude, prihvatajući mišljenje nadležnog organa starateljstva i imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, nalazeći da će takav model omogućiti kontinuitet viđanja mal. deteta sa ocem. Prvostepeni sud je ocenio neosnovanim predlog tuženog da u slučaju njegove objektivne sprečenosti za preuzimanje ili predaju deteta majci, dete preuzmu njegova majka ili sestra, s obzirom na pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi i čija je dužnost da organizuje način na koji će ostvarivati pravo da sa detetom održava lične odnose. Polazeći od navedenih razloga, prvostepeni sud je našao da je u najboljem interesu mal. deteta da sa određenim modelom viđanja otpočne i pre pravnosnažnog okončanja postupka određujući privremenu meru.

Odlučujući o obavezi izdržavanja mal.deteta, imajući u vidu materijalne prilike i prihode parničnih stranaka, kao i minimalnu sumu izdržavanja za hranjenike propisanu od strane nadležnog ministarstva, nižestepeni sudovi su odlučili da je tuženi u obavezi da mesečno doprinosi izdržavanju mal. deteta sa 18.000,00 dinara od podnošenja tužbe, imajući u vidu da je doprinosio njegovom izdržavanju iznosima koje je on određivao (6.000,00 dinara mesečno) kada je mogao, dok je protivtužbeni zahtev odbijen kao prenisko postavljen.

Drugostepeni sud je ocenio da je pravilna odluka prvostepenog suda u delu stava drugog izreke kojim je određen način održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem kao roditeljem kome dete nije povereno u pogledu perioda, dana i časova trajanja na koji način će biti omogućen kontinuitet viđanja mal. deteta sa ocem, dok je preinačio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke i stava sedmog izreke u pogledu preuzimanja i vraćanja mal.deteta kod utvrđenog modela viđanja, nalazeći da je u tom delu prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak u pogledu prava deteta i dužnosti roditelja u održavanju međusobnih ličnih odnosa. Sledom navedenog drugostepeni sud smatra da je način održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem određen kao u stavu drugom izreke drugostepene presude u najboljem interesu mal. deteta imajući u vidu da će se ovakvim modelom viđenja obezbediti opšti princip da oba roditelja imaju zajedničku odgovornost za podizanje deteta i njegov pravilan razvoj i za koji je neophodno prisustvo oba roditelja, pri čemu je imao u vidu da majka radi u ... do 15,30 časova i svojim kolima putuje iz ... radnim danima.

Vrhovni sud je ocenio da se revizijom tuženog neosnovano pobija drugostepena presuda u pogledu odluke o održavanju ličnih odnosa mal. deteta sa tuženim u delu koji se odnosi na preuzimanje i vraćanje mal.deteta kod utvrđenog modela viđanja zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta "Službeni list SFRJ" - Međunarodni ugovori, br. 15/90, "Službeni list SRJ" - Međunarodni ugovori, br. 4/96, 2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja (član 8. stav 1.) a članom 9. stav 3. predviđeno je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (član 61. stav 1. i 2.) i u sporu za zaštitu prava deteta i sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1). Pravo je i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio najbolji interes maloletnog deteta da sa ocem, kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo održava redovne lične kontakte. Zakonom nije predviđen najniži ili najviši obim kontakata, već ih u odsustvu sporazuma roditelja uređuje sud u svakom individualnom slučaju, prilagođavajući model viđanja najboljem interesu maloletnog deteta u skladu sa njegovim razvojnim potrebama, kao i životnim prilikama roditelja. U konkretnom slučaju, način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, ovde tuženim u skladu je sa izveštajem organa starateljstva i najboljim interesom maloletnog deteta imajući u vidu uzrast deteta, emotivne potrebe deteta, kao i želju i brigu oca da se stara o njemu, kao i njihovu emotivnu bliskost. Stoga u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja, a imajući u vidu i dinamiku svakodnevnih obaveza majke, a ceneći najbolji interes mal.deteta za čiji je pravilan razvoj neophodno prisustvo oba roditelja koji imaju zajedničku odgovornost za podizanje i njegov razvoj, pravilan je zaključak drugostepenog suda o preuzimanju i vraćanju mal.deteta na način bliže opisan u stavu drugom izreke drugostepene presude kod utvrđenog načina održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem. Kod navedenog, Vrhovni sud je ocenio da se revizijom tuženog neosnovano pobija drugostepena presuda u pogledu odluke o održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa tuženim zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini obaveze da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza za izdržavanjem drugih lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kada se određuje visina izdržavanja po članu 162. stav 3. istog zakona kada je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. PZ, i to kako zaradu, tako i njegove rashode, a ceneći ukupne mesečne potrebe mal. tužioca koji je uzrasta od pet godina, i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, Vrhovni sud je ocenio da je tuženi u obavezi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 14.000,00 dinara mesečno, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama shodno uzrastu mal. tužioca, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta. Kod navedenog, neosnovano se revizijom pobija drugostepena odluka u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za izdržavanje mal.deteta iznosom od 10.000,00 dinara.

Preko iznosa od 14.000,00 dinara, dosuđenog ovom presudom za izdržavanje mal. deteta, a do dosuđenog iznosa nižestepenim presudama od 18.000,00 dinara, ovaj sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, ocenjujući da je previsoko postavljen, s obzirom na utvrđene stvarne potrebe i uzrast mal. tužioca i materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja. U obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Taj roditelj je takođe dužan da i materijalno doprinosi dečijem izdržavanju s obzirom na postojeću radnu sposobnost. Dakle, nema samo tuženi obavezu izdržavanja mal. deteta, već ta obaveza jednako stoji i na strani zakonske zastupnice koja joj je dužna udovoljiti, pa i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba. Majka je isto tako u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. deteta novčanim iznosom, imajući u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Odluka o troškovima postupka doneta je shodno članu 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić