Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... u Odseku za tehničke usluge ... - Pogon ... . Tužiocu je pobijanim rešenjem otkazan ugovor o radu sa svim pratećim aneksima, jer je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom - pronevera iz čl. 364. st.1. KZ. Tuženi je dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 17.11.2016. godine, na osnovu čl. 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze, jer je dana 16.09.2015. godine, 17.09.2015. godine i 23.09.2015. godine, neovlašćeno istakao gorivo iz vozila poslodavca. Presudom Osnovnog suda u Nišu K 152/18 od 06.07.2018. godine, koja je postala pravnosnažna 21.03.2019. godine, tužilac je oglašen krivim da je dana 16.09.2015. godine, 17.09.2015. godine i 23.09.2015. godine, u uračunljivom stanju, u ataru sela ..., u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio ukupno 30 litara goriva, ukupne vrednosti 3.920,00 dinara, koje mu je bilo povereno na radu, na taj način što je kao ... u Odeljenju za vozni park, Služba za održavanje EEO i MM pogon ..., koristio službena vozila koja su mu poverena u radu, istima skretao sa puta ...- ... i istakao bezolovni benzin, koji je prisvojio. Tužilac je presudu primio 25.07.2018. godine. Tužilac je tužbenim zahtevom tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, smatrajući da je nastupila zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka za radnje koje su mu upozorenjem od 17.11.2016. godine stavljene na teret, posebno imajući u vidu da mu je pobijanim rešenjem ugovor o radu otkazan iz sasvim drugih zakonskih razloga na koje tužilac uopšte nije bio upozoren.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. i 184. stav 2. Zakona o radu radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), a u vezi sa odredbom člana 103 Krivičnog zakonika RS, zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan i odbili tužbeni zahtev.

Odredbom čl. 179. st. 1. tač. 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivično delo utvrđeno zakonom (čl. 184. st.2). Odredbom čl. 364. st. 1. Krivičnog zakonika RS propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Odredbom čl. 103. ovog Zakonika, propisana je relativna zastarelost krivičnog gonjenja od 5 godina za predmetno krivično delo.

U konkretnoj pravnoj stvari, tužilac je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Ta odluka postala je pravnosnažna 21.03.2019. godine, a tužilac istu primio dana 25.07.2018. godine. Kod ovakvog stanja stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova o postojanju otkaznog razloga na strani tužioca - zaposlenog, te da je sledom, zakonito tužiocu otkazan ugovor o radu rešenjem od 02.07.2020. godine, primenom člana 179. st. 1. tač. 2. Zakona o radu. Pritom, pravilno je primenjena odredba čl. 184. st. 2. Zakona o radu, imajući u vidu da je rešenje tuženi doneo pre isteka roka iz navedenog člana, a u vezi čl. 103. Krivičnog zakonika RS, odnosno pre 23.09.2020. godine.

Neosnovani su navodi revidenta u kojima ističe da u dispozitivu pobijanog rešenja nisu navedeni aneksi koji se otkazuju zajedno sa ugovorom o radu tužioca, te da su isti sledom ostali na snazi. Naime, prema činjeničnom utvrđenju utvrđenom od strane nižestepenih sudova, tuženi je u dispozitivu rešenja o otkazu ugovora o radu naveo da ugovor otkazuje zajedno sa svim pripadajućim aneksima, te kako se radi o odredivim aktima koje tuženi kao i tužilac poseduju, to što nisu taksativno pobrojani u dispozitivu rešenja, ne utiče na zakonitost i pravilnost rešenja. Neosnovani su i navodi revidenta kojima se ukazuje da u rešenju o otkazu ugovora o radu nisu navedeni opravdani razlozi koji se tiču ponašanja tužioca, a koji predstavljaju otkazni razlog u smislu čl. 179. st.1. Zakona o radu. Ovo zbog toga što je poslodavac iskoristio svoju zakonsku mogućnost i upotrebio propisan otkazni razlog na osnovu koga je tužiocu otkazao ugovor o radu, pri čemu je za postojanje ovog otkaznog razloga dovoljno da je tužilac izvršio krivično delo na radu ili u vezi sa radom, što je nesporno utvrđeno pravnosnažnom osuđujućom krivičnom presudom, na koju se tuženi u rešenju pozvao. Upravo je dokazano ponašanje tužioca, u vidu izvršenja krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, dovoljan otkazni razlog po navedenoj odredbi Zakona o radu. Dakle, imajući u vidu diskreciono pravo poslodavca da zbog postojanja navedenog otkaznog razloga, da tužiocu otkaz, neosnovani su i revizijski navodi u delu u kome se ukazuje da je postojala mogućnost izricanja blaže mere.

Što se tiče prigovora zastarelosti pokretanja i vođenja disciplinskog postupka, te revizijskih navoda u tom smeru, nižestepeni sudovi su za svoje odluke u tom delu dali dovoljne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud i na njih upućuje, ukazujući da je pobijano rešenje doneto pre isteka roka iz čl. 184. st.2. Zakona o radu, a imajući u vidu odredbu člana 103. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić