Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Vučinić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 27.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1843/20 od 01.07.2020. godine, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno u podnesku od 03.11.2020. godine (stav prvi izreke); usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete nastale nezakonitim brisanjem hipoteke – prava zaloge prvenstvenog reda konstituisane u korist tužioca na osnovu hipotekarne izjave potpisane pred Opštinskim sudom u Lazarevcu Ov. br. 458/2001 od 19.01.2001. godine i gubitkom mogućnosti naplate novčanog potraživanja usled nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, isplati iznos od 153.387,56 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate (stav drugi izreke); usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete nastale usled opravdanih troškova tužioca za vođenje postupka pred Upravnim sudom u predmetu U 14900/14, pred Upravnim sudom u predmetu U 3332/14 i pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu I 647/15 koji predstavlja stvarnu štetu, isplati iznos od 523.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate (stav treći izreke); odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu na mu na ime materijalne štete u vidu izmakle koristi koja predstavlja iznos prosečne kamate na oročenu štednju stanovništa u dinarskim sredstvima kod domaćih banaka od dana nastale štete 03.03.2015. godine do dana veštačenja isplati iznos od 3.301.587,57 dinara, kao i troškove veštačenja u iznosu od 58.787,20 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate (stav četvrti izreke); obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 567.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršnost presude do isplate (stav peti izreke); odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova postupka od 567.000,00 dinara od 01.07.2021. godine do nastupanja uslova za izvršnost presude, kao neosnovan (stav šesti izreke).

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 1843/20 od 09.09.2021. godine, ispravljena je napred navedena presuda u uvodu iste, red treći, tako što umesto „JMBG: ...“, treba da stoji: „JMBG: ...“, a u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene kao neosnovane i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1843/2020 od 01.07.2021. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 1843/20 od 09.09.2021. godine i P 1843/20 od 14.10.2021. godine u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1843/2020 od 01.07.2021. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 1843/20 od 09.09.2021. godine i P 1843/20 od 14.10.2021. godine u stavu drugom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade štete usled nezakonitog brisanja hipoteke plati 153.378,56 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate i štetu u visini troškova postupka pred Upravnim sudom U 3332/14 i U 14900/14 i postupka pred Osnovnim sudom u Lazarevcu I 647/15 od 123.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate; stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1843/2020 od 01.07.2021. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 1843/20 od 09.09.2021. godine i P 1843/20 od 14.10.2021. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova celog postupka isplati iznos od 271.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smilsu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu hipotekarne izjave Ov. br. 458/2001 od 19.02.2001. godine uknjižena je hipoteka na nepokretnostima BB iz ... i to: KP 1185/2 kuća sa kućištem, dvorištem i livadom površine 0.58.55 ha, KP 1185/3 stambeno-poslovni objekat i ekonomski objekat sa dvorištem i livadom u površini 0.25.00 ha i KP 1194/4 njiva kod kuće u površini od 0.30.00 ha, sve upisane u ZKUL br. 1577 KO ... u korist tužioca, za obezbeđenje obaveze iz ugovora o zajmu od 05.02.2001. godine u iznosu od 300.000 DM. U vreme uknjižbe hipoteke BB nije bio vlasnik založenih nepokretnosti, jer je iste ugovorom o kupoprodaji Ov. 583/98 od 02.03.1998. godine prodao VV i GG, a kupci su 04.03.1998. godine podneli zahtev za uknjižbu, koji je zaveden pod Dn. 453/98, ali kako nije dostavljen dokaz o plaćenom porezu na promet Opštinski sud u Lazarevcu je rešenjem Dn. 453/98 od 26.12.2001. godine dozvolio upis zabeležbe postojanja navedenog ugovora u ZKUL 1577 KO ..., a nakon toga je dozvolio upis hipoteke. VV GG su podneli novi zahtev za uknjižbu koji je odbijen, a kada je po njihovoj žalbi prvostepeno rešenje ukinuto rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž 3981/03 od 30.04.2003. godine Opštinski sud je dozvolio upis svojine. Tužilac je znao da je BB prodao nepokretnosti na kojima je konstituisana hipoteka kupcima VV i GG ugovorom o kupoprodaji od 02.03.1998. godine i da postoji zabeležba tog ugovora u Zemljišnoj knjizi i da su kupci u državini nepokretnosti. BB je protiv svojih kupaca VV GG pokrenuo parnicu za raskid kupoprodajnog ugovora P 397/02 zbog neispunjenja, a kupci VV GG su 17.05.2002. godine protiv tužioca i BB pokrenuli parnicu za ništavost hipoteke P 493/02. U parnici za ništavost hipoteke je rešenjem od 21.01.2005. godine određen prekid postupka do okončanja parnice za raskid ugovora P 397/02 i rešenje o prekidu postupka postalo je pravnosnažno 06.03.2005. godine, a parnica za raskid kupoprodajnog ugovora završena je povlačenjem tužbe BB utvrđeno rešenjem Opštinskog suda u Lazarevcu P 397/02 od 11.04.2006. godine, dok parnica za ništavost hipoteke P 493/02 nije nastavljena iz prekida. Na predlog GG zemljišno-knjižni sud je rešenjem Dn. 863/2006 od 19.06.2006. godine dozvolio brisanje hipoteke na osnovu rešenja o povlačenju tužbe Opštinskog suda u Lazarevcu P 397/02 od 11.04.2006. godine. Rešenje o brisanju hipoteke Dn. 863/2006 od 19.06.2006. godine je izradio DD, zemljišno-knjižni referent, bez znanja i prethodnog potpisa postupajućeg sudije, brisanje je sproveo u ZK ulošku pre pravnosnažnosti rešenja o dozvoli brisanja, a rešenje nije dostavio hipotekarnom poveriocu – tužiocu AA. Tužilac je tek 2011. godine saznao da je hipoteka brisana, rešenje mu je dostavljeno 22.08.2011. godine i tada je izjavio žalbu na rešenje. Drugi osnovni sud u Beogradu, SJ Lazarevac je odlučujući po žalbi tužioca doneo rešenje Dn. 590/2011 od 14.11.2011. godine kojim je stavio van snage rešenje Dn. 863/2006 i naložio vraćanje upisa prava zaloge u korist tužioca. Tadašnji suvlasnici VV GG su se žalili na to rešenje, a Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž 6264/12 od 29.08.2012. godine odbacio tu žalbu zbog nedostatka pravnog interesa. Katastar nepokretnosti za KO Vreoci stupio je na snagu 12.09.2011. godine, objavljivanjem rešenja o potvrđivanju katastra nepokretnosti prestale su da važe zemljišne knjige, pa se rešenjem Dn 590/11 od 14.11.2011. godine nije mogao dozvoliti upis u zemljišnoj knjizi i zbog toga ista ne predstavlja ispravu podobnu za upis u katastru nepokretnosti. U konačnom Služba za katastar nepokretnosti je odlučujući u ponovnom postupku rešenjem 952-02-2707/2012 od 11.01.2016. godine odbila zahtev za ponovni upis hipoteke, a tužilac se i na to rešenje žalio. RGZ je odlučujući po žalbi doneo rešenje 07-3 br. 952-02-22-799/2016 od 02.10.2017. godine, kojim je odbijena žalba AA, kao neosnovana. Tužilac je 03.03.2014. godine podneo Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma kojim je taj organ ukinuo rešenje o ponovnom upisu hipoteke, ali taj postupak je okonan presudom U 3332/14 od 14.12.2015. godine kojom je tužba odbijena. Rešenjem Vlade Republike Srbije utvrđen je javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti na kojima je tužilac imao založno pravo i njemu je u postupku eksproprijacije priznato svojstvo zainteresovanog lica. Rešenjem Odeljenja za imovinskopravne poslove uprave GO Lazarevac III-03 br. 465-62/2012 od 14.08.2014. godine eksproprisane su u potpunosti nepokretnosti na kojima je tužilac imao pravo zaloge u korist PD RB „Kolubara“. Na to rešenje tužilac je uložio žalbu koja je rešenjem Sektora za imovinskopravne poslove Ministarstva finasnija br. 465-02- 639/2014-07 od 16.10.2014. godine odbijena. Nakon toga pokrenut je spor pred Upravnim sudom radi poništaja rešenja, ali je presudom U 14900/14 od 30.03.2014. godine odbijena tužba. Tužilac nije priložio ugovor o zajmu, a ni on ni njegov zajmoprimac se nisu izjasnili da li su ugovorili rok za vraćanje zajma i kada je obaveza zajmoprimca dospela. Tužilac nije podnosio tužbu za ispunjenje zajma prema svom dužniku i nije preduzimao nikakve radnje u cilju prekida zastarelosti. Tužilac tvrdi da mu je podnošenje tužbe bilo nemoguće jer nije znao prebivalište i adresu zajmoprimca i da je njegovo potraživanje zastarelo za vreme dok je vodio upravne postupke i vanparnični postupak u vezi sa uspostavom upisa hipoteke i prenosa hipoteke na nepokretnosti koje su Radosavljevićima dodeljene kao naknada za eksproprijaciju. U toku spora je povukao tužbu za naknadu štete u odnosu na VV GG. Tužilac tužbom traži kao naknadu štete iznos od 153.387,56 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom, što je protivvrednost tužiočevog potraživanja od 300.000 DM obezbeđenog hipotekom, a koja nije realizovana, zbog nezakonitog rada organa tužene i donošenja nezakonitog rešenja o brisanju hipoteke. Pored toga traži kao naknadu štete troškove postupka koje je vodio radi osporavanja nezakonitog rešenja o brisanju hipoteke u iznosu od 523.500,00 dinara, kao i izmaklu dobit na ime prosečne kamate na oročenu štednju stanovništva u visini od 3.301.587,57 dinara i troškove veštačenja od 58.787,20 dinara sa kamatom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu isplati traženu materijalnu štetu nastalu nezakonitim brisanjem hipoteke – pravo zaloge prvenstvenog reda konstituisane u korist tužioca na osnovu hipotekarne izjave i gubitkom mogućnosti naplate novčanog potraživanja usled nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene i da tužiocu isplati materijalnu štetu nastalu usled opravdanih troškova za vođenje postupaka pred Upravnim sudom u predmetima U 14900/14 i U 3332/14 i pred Osnovnim sudom u Lazarevcu I 467/15 u traženom iznosu, nalazeći da tužilac ni na koji način nije doprineo nastanku predmetne štete, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev na ime tražene naknade izmakle koristi, jer tužilac nije dokazao da bi prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima slučajeva u banci oročio tražena novčana sredstva i na taj način ostvario korist u vidu prosečne kamate na oročenu štednju građana.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja od strane prvostepenog suda, preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu zaključujući da brisanje hipoteke jeste bilo nezakonito jer je dozvoljeno na osnovu rešenja o povlačenju tužbe koje nije moglo da predstavlja ispravu za brisanje tereta i zato što je sprovedeno pre dostavljanja rešenja o dozvoli brisanja poverioca i pre pravnosnažnosti rešenja o dozvoli brisanja, ali tužilac i u slučaju da su navedene radnje izostale i da upis hipoteke nije brisan, ne bi mogao da ostvari pravo na namirenje potraživanja prodajom hipotekovanih nepokretnosti, jer je upis izdejstvovao kao nesavestan pribavilac, na osnovu ništave založne izjave (o kojoj je odlučio kao o prethodnom pitanju). Zbog navedenog nemogućnost realizacije hipoteke ne bi mogla da se smatra posledicom nezakonitog rada suda kao državnog organa u smislu člana 172. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, već posledicom ništavosti založne izjave tužiočevog dužnika. Država nesavesnom pribaviocu koji je upisao hipoteku na osnovu ništave založne izjave (na osnovu koje ne bi mogao da ostvari pravo namirenja prema vlasniku nepokretnosti na kojoj je upisana hipoteka i sa koje je radnjama njenih organa uklonjen teret) ne duguje naknadu štete zbog nezakonitog brisanja hipoteke.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužioca ističe da je drugostepeni sud bez otvaranja glavne rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje, te na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. i 4. ZPP, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužioca kao stranke u postupku, brojnih svedoka i čitanjem pisanih dokaza. Drugostepeni sud je bez otvaranja glavne rasprave svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni iskaza tužioca i ostalih izvedenih dokaza, pa je svojom odlukom bez održavanja rasprave izmenio činjenično stanje utvrđeno pred prvostepenim sudom, što je u suprotnosti sa ocenom tog suda da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je drugačijom ocenom iskaza tužioca i na osnovu drugih izvedenih dokaza utvrdio da je tužilac kao nesavestan poverilac zajedno sa svojim dužnikom izdejstvovao upis hipoteke na osnovu ništave založne izjave, o kojoj je odlučio kao o prethodnom pravnom pitanju i koji zbog toga ne bi ni mogao da ostvari pravo na namirenje prema vlasniku na čijoj imovini je bila upisana hipoteka i sa čije imovine je radnjom organa tužene uklonjen teret. Navedeno je suprotno oceni iskaza tužioca i drugih izvedenih dokaza učinjenoj od strane prvostepenog suda, zbog čega je pobijana drugostepena presuda morala biti ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, pa ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. i 4. ZPP zakazati glavnu raspravu na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza i pravilnom ocenom istih odlučiti o žalbi i tužbenom zahtevu tužioca pravilnom primenom odredbe člana 172. stav 1. ZOO.

Sa iznetih razloga, primenom odredbe člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić