Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 696/2023
19.09.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika,odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca KTZ 127/23 od 13.06.2023. godine podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K 378/22 od 22.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2023. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca KTZ 127/23 od 13.06.2023. godine podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K 378/22 od 22.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 378/22 od 22.12.2022. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena, kao glavna kazna, kazna zatvora u trajanju od 30 dana, s tim da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, te je, na osnovu člana 48. i 50. KZ, osuđen na novčanu kaznu, kao sporednu kaznu, u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca, od dana pravnosnažnosti presude, pri čemu je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni u navedenom roku ne plati novčanu kaznu, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Okrivljeni je obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati sudu paušalni iznos od 2.000,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude, Vrhovni javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ 127/23 od 13.06.2023. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, u vezi člana 258. st.1. i 4. i člana 424. stav 1. tačka 6) i 8) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca braniocu okrivljenog AA, advokatu Ivanu Koprivici, te je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spisa predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je neosnovan.
Vrhovni javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 378/22 od 22.12.2022. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, u vezi člana 258. stav 1. i 4. i člana 424. stav 1. tačka 6) i 8) ZKP, sa obrazloženjem da „odluka suda o imovinskopravnom zahtevu“, u smislu odredbe člana 258. st.1. i 4. ZKP, obuhvata kako odluku o dosuđivanju zahteva, tako i odluku o upućivanju na parnicu, dakle, nije ostavljeno diskrecionoj oceni suda da li će o postavljenom zahtevu presuditi ili će uputiti na parnicu, već sud, ako su ispunjeni uslovi za presuđenje, mora doneti odluku o samoj stvari.
Nadalje, prema navodima zahteva, članom 424. stav 1. tačka 6) ZKP, propisano je da će sud u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim izreći odluku o imovinskopravnom zahtevu, a tačkom 8) istog člana odluku o troškovima krivičnog postupka, dok je članom 517. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se poziva prvostepeni sud u pobijanoj presudi, propisano da se osuđujuća presuda donosi ako se optuženi saglasio sa predlogom javnog tužioca iznetim na ročištu, pa imajući u vidu da je oštećeni BB, podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, u smislu člana 50. stav 1. tačka 1) ZKP, to je sud bio u obavezi da donese odluku o imovinskopravnom zahtevu na ime angažovanja punomoćnika oštećenog, advokata Slobodana Kostića, ponovno izlaženje geometra i drugih troškova. Kako izreka pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K 378/22 od 22.12.2022. godine, ne sadrži odluku suda o imovinskopravnom zahtevu svedoka oštećenog BB, kao ni odluku o troškovima krivičnog postupka, shodno odredbi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP. to je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:
Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Prokuplju podneo Osnovnom sudu u Prokuplju optužni predlog Kto 319/22 od 21.11.2022. godine, protiv okrivljenog AA, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 3. u vezi stava 2. KZ i predložio da se na osnovu člana 512. stav 1. ZKP, pred tim sudom zakaže i održi ročište za izricanje krivične sankcije, na koje pozvati Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Ivana Koprivicu, a da sud, ukoliko se okrivljeni ne složi sa predloženom sankcijom, zakaže glavni pretres, na koji će pored okrivljenog i njegovog branioca, pozvati i svedoka oštećenog BB sa punomoćnikom Slobodanom Kostićem.
Nakon održanog ročišta, Osnovni sud u Prokuplju je na osnovu člana 517. stav 2. tačka 1) ZKP, doneo presudu K 378/22 od 22.12.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pa mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena, kao glavna kazna, kazna zatvora u trajanju od 30 dana, s tim da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je na osnovu člana 48. i 50. KZ osuđen na novčanu kaznu, kao sporednu kaznu, u iznosu od 10.000,00 dinara. Okrivljeni je obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati sudu paušalni iznos od 2.000,00 dinara. Nadalje, prema stanju u spisima predmeta, svedok BB je ispitan od strane Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju, u svojstvu oštećenog, u prisustvu punomoćnika advokata Slobodana Kostića, o čemu je sačinjen zapisnik Kt 494/22 od 14.11.2022. godine, iz kojeg proizlazi da je oštećeni, pošto je upoznat sa svojim pravima iz člana 50. ZKP, izjavio da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog i ističe imovinskopravni zahtev. Punomoćnik oštećenog, advokat Slobodan Kostić, je u podnesku od 17.11.2022. godine, podnetom Osnovnom javnom tužiocu u Prokuplju, naveo da oštećeni trpi štetu, jer će morati ponovo da izvodi geometra i da, kao neuka stranka, angažuje advokata.
Odredba člana 252. ZKP, propisuje opšte uslove i predmet imovinskopravnog zahteva, pa je stavom 1. tog člana određeno da će se imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, raspraviti na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku, ako se time ne bi znatno odugovlačio taj postupak, a stavom 2. istog člana je propisano da se imovinskopravni zahtev može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.
Prema odredbi člana 253. stav 1. ZKP, imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Prema tome, ovlašćeni podnosilac imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku je oštećeni i drugo lice, koje bi zahtev za naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, moglo zahtevati u parničnom postupku.
Odredba člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, zakonski izraz, „oštećeni“ definiše kao lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. U lična prava spadaju, između ostalog, pravo na život, psihički i fizički integritet, dostojanstvo ličnosti..., a u imovinska prava, pored ostalog, spadaju stvarna i obligaciona prava, uključujući i pravo na naknadu štete.
Iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni AA, oglašen krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer je u vreme i mestu označenom u izreci presude sa direktnim umišljajem u uračunljivom stanju, uklonio i pomerio zemljomerski znak, na taj način što je počupao drvene kolce i metalne šipke, označenih dimenzija, koje su prethodnog dana postavljene u postupku uređenja međe Osnovnog suda u Prokuplju R1 1560/21 u prisustvu sudije tog suda Stane Simonović od strane geodeta Aleksandra Bogdanovića, pri čemu je bio svestan dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela.
Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ, inkriminisano je u okviru glave XXX Krivičnog zakonika, koja obuhvata grupu krivičnih dela protiv pravosuđa, čiji je objekt zaštite normalno i zakonito funkcionisanje pravosuđa. Konkretnom inkriminacijom iz člana 336. KZ, pruža se krivičnopravna zaštita dokazivanju, odnosno preduzimanju procesnih radnji dokazivanja u sudskom postupku i drugim postupcima, koji se vode pred državnim organima.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, zatim, zaštitni objekt predmetnog krivičnog dela, kao i činjenični opis dela u izreci pobijane pravnosnažne presude, prema kome usled protivpravnih radnji, koje je preduzeo okrivljeni, nije povređeno ili ugroženo imovinsko pravo, odnosno naneta šteta BB, to, po nalaženju Vrhovnog suda, ovo lice nema svojstvo oštećenog u predmetnom krivičnom postupku, niti je „drugo lice“, koje bi zahtev, u konkretnom slučaju, za naknadu štete, moglo zahtevati u parničnom postupku. Shodno iznetom, po oceni ovog suda, BB nema svojstvo ovlašćenog podnosioca imovinskopravnog zahteva, bez obzira što je u zapisniku Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju konstatovano da je isti ispitan u svojstvu svedoka oštećenog i da je tom prilikom istakao imovinskopravni zahtev.
U ovakvoj krivičnopravnoj situaciji, nije bilo zakonskih uslova da sud odluči o imovinskopravnom zahtevu, koji je podnet od strane neovlašćenog lica- BB.
U vezi sa iznetim, Vrhovni sud ukazuje i na odredbu člana 258. stav 4. ZKP, kojom je, pored ostalog, propisano da će sud u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Dakle, u navedenoj odredbi je jasno označeno da će sud u osuđujućoj presudi odlučiti o imovinskopravnom zahtevu, samo u situaciji kada je isti podnet od strane ovlašćenog lica, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj.
Iz iznetih razloga, izreka pobijane pravnosnažne presude nije ni mogla da sadrži odluku o imovinsko pravnom zahtevu, u smislu člana 424. stav 1. tačka 6) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca.
Neosnovani su i navodi zahteva Vrhovnog javnog tužioca, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 424. stav 1. tačka 8) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:
Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pored ostalog, nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.
Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, a pri činjenici da svedok BB, nema svojstvo oštećenog u ovom krivičnom postupku, iz prethodno iznetih razloga, to nije ni bilo uslova da sud u izreci presude odluči o troškovima krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, jer se ti troškovi odnose isključivo na nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i na nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća – sudija
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić