Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 04.01.2019. godine u 12,00 časova u ... ulici u Valjevu, dok se kretala trotoarom, tužilja se okliznula i pala ispred ulaznih vrata zgrade Grada Valjeva, na kom delu led pokriven snegom nije bio očišćen. Prilikom pada tužilja je zadobila otvoreni prelom desne potkolenice, koja povreda je od strane veštaka ortopedske struke kvalifikovana kao teška telesna povreda praćena fizičkim bolovima jakog intenziteta u trajanju od tri dana, bolovima srednjeg intenziteta u trajanju od deset dana i bolovima lakog intenziteta u trajanju od 15 dana. Posledica navedene povrede je umanjenje opšteživotne aktivnosti 15%, a estetska naruženost je lakog stepena. Prema nalazu veštaka neuropsihijatrijske struke, tužilja je trpela strah visokog intenziteta u trajanju od 13 dana, a strah srednjeg i niskog intenziteta u trajanju od po dva meseca. Predmetnu lokaciju održavali su i čistili radnici JKP „Vidrak“ i to u periodu od 06,00 do 08,00 časova ujutru i posle 12,00 časova, ali ne i u periodu od 08,00 do 12,00 časova, kada je usled padavina postojeći led bio pokriven snegom.

Na osnovu izloženog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je shodno članu 20. stav 1. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi u vezi sa članom 2. stav 3. tačka 10. i članom 3. stav 1. tačka 10. Zakona o komunalnoj delatnosti, tuženi pasivno legitimisan u ovoj parnici nezavisno od okolnosti što je shodno članu 21. Odluke o čistoći, poslove uklanjanja snega i leda poverio JKP „Vidrak“, Preduzeću za čistoću Grada Valjeva, te je shodno članu 154, članu 184. i članu 200. ZOO, nalazeći da nema doprinosa tužilje, koja je pokazala dužnu pažnju i nosila adekvatnu zimsku odeću, dužan nadoknaditi nematerijalnu štetu po svim navedenim vidovima i u iznosima koje je shodno zakonom propisanim kriterijumima i merilima, ocenio kao pravične.

Prihvatajući navedeno činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno, drugostepeni sud je ocenio da je prilikom odmeravanja pravične novčane naknade odredba člana 200. stav 2. ZOO nepravilno primenjena, pa je shodno članu 394. stav 2. tačka 4. ZPP, prvostepenu presudu delimično preinačio i tužilji po osnovu pretrpljenog straha i po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova, dosudio još po 50.000,00 dinara zajedždno sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava, na činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno tokom prvostepenog postupka, odlučio o visini pravične naknade nematerijalne štete koju je tužilji dosudio u punom obimu.

Članom 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da će prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama nespojivim sa njenom prirodom i društvenom svrhom, a članom 192. stav 2. ZPP propisano je da oštećenih koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Navednom odredbom člana 192. stav 1. ZOO regulisano je materijalno pravno pitanje podeljene odgovornosti za štetu uračunavanjem doprinosa oštećenog lica nastanku ili uvećanju obima nastale štete. Dokazima izvedenim tokom prvostepenog postupka pouzdano je utvrđeno da na strani tužilje nije bilo propusta koji su doprineli njenom povređivanju ili nastanku težih posledica, povrede, a koji bi u skladu sa istaknutim prigovorom podeljene odgovornosti isključili odgovornost tuženog ili doprineli umanjenju traženog obeštećenja. Drugostepeni sud je uz ocenu svih relevantnih okolnosti iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima koji su od uticaja na visinu pravične naknade (vrsta i težina povreda), procenat umanjenja životne aktivnosti, intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha), pravilno utvrdio visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete koja tužilji pripada za sve vidove, u iznosima koje i Vrhovni kasacioni sud smatra pravičnim vodeći se merilom značaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi, a posebno imajući u vidu da dosuđeni iznosi nisu protivni prirodi i svrsi ovog oblika obeštećenja. Kako je u konkretnom slučaju, nesumnjivo utvrđeno da je tužilja pokazivanjem dužne pažnje i korišćenjem zimske obuće, isključila svoj doprinos u nastanku štete, a pravilnom primenom kriterijuma i merila, prema intenzitetu i dužini trajanja bolova i značaju zdravlja kao ugroženog dobra, drugostepeni sud je istoj dosudio još po 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha.

Neosnovano se revizijskim navodima ukazuje na nepostojanje pasivne legitimacije na strani tuženog, jer je poslove uklanjanja snega i leda sa gradskih ulica i trotoara isti poverio JKP „Vidrak“ iz Valjeva.

Članom 21. Odluke o čistoći („Službeni glasnik Grada Valjeva“ br. 1/11), propisano je da se sneg, led, grad i druge padavine uklanjaju odmah, a najkasnije u roku od 24 časa i to sa pešačkih zona, javnih stepeništa, trotoara i uličnih slivnika, odakle ih uklanja preduzeće za čistoću, ispred stamenih i poslovnih objekata, odakle ih uklanjaju korisnici, a sa staza do kanti za smeće u dvorištima i sa kućnog stepeništa – stanari.

Članom 20. stav 1. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“ br. 129/07 ... 47/18), odgovornost tuženog Grada Valjeva proizlazi iz činjenice da su komunalne delatnosti izvorne nadležnosti lokalne samouprave.

Imajući u vidu citirane odredbe, okolnost da je članom 4. Zakona o uređivanju komunalnih delatnosti tuženi Grad Valjevo poslove čistoće poverio JKP „Vidrak“, istog ne oslobađa odgovornosti u konkretnom slučaju, jer je shodno članu 2. stav 1. Zakona o komunalnim delatnosti, lokalna samouprava dužna ne samo da stvori uslove za obezbeđenje komunalnih usluga, već i da obavlja nadzor nad njihovim vršenjem.

Na osnovu date pravne argumentacije, Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić