Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu nisu mogle zasnovati i to na nalazima i mišljenjima sudskih veštaka dr Dražena Jelače i dr Đorđa Ciganovića. Svoj stav branilac obrazlaže time da navedeni nalazi sadrže službene beleške MUP-a o obaveštenjima primljenim od građana kao i iskaz okrivljenog datog u policiji, kojom prilikom okrivljeni nije imao branioca. Po oceni branioca, uvid od strane oba veštaka u sadržinu službene beleške i iskaz okrivljenog je sigurno imalo uticaja na sadržinu nalaza veštaka, zbog čega su isti nezakoniti i samim tim nisu mogli biti korišćeni kao dokaz.

Ovakve navode branio okrivljenog, Vrhovni sud je ocenio neosnovanim. Naime, iz nalaza i mišljenja dr Dražena Jelače od 22.09.2020. godine proizilazi da u istom jesu navedeni svi zapisnici koji su do tog trenutka sačinjeni u krivičnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog AA, i da su u delu nalaza koji nosi naslov „Predmetni spis“, između ostalog, citirani i „Zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA, sastavljen u službenim prostorijama PU Pančevo dana 20.11.2019. godine“ i „Službena beleška o obaveštenju primljenom od građanina BB sastavljena u službenim prostorijama PU Pančevo dana 19.11.2019. godine“ i navedena njihova sadržina. U nalazu i mišljenju dr Đorđa Ciganovića od 11.12.2022. godine su citirani izveštaj MUP Pančevo i zapisnik o prijemu krivične prijave zajedno sa izjavom oštećenog. Međutim, zaključci i mišljenja ovih veštaka o tome koje telesne povrede je zadobio oštećeni nisu zasnovani na navedenim zapisnicima i izveštajima, već na medicinskoj dokumentaciji koja se nalazi u spisima predmeta i koja je citirana u samim nalazima, a radi se o izveštaju lekara specijaliste Opšte Bolnice u Pančevu od 11.08.2029. godine, izveštaja radiologa iz Opšte bolnice Pančevo od 10.08.2019. godine, uverenja o zdravstvenom stanju iz Doma zdravlja Pančevo-zdravstvena ambulanta ... od 28.09.2019. godine i stručnog mišljenja iz Opšte bolnice Pančevo od 11.03.2020. godine.

Imajući navedeno u vidu, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, navedeni nalazi i mišljenja predstavljaju zakonite dokaze i ne radi se o dokazima koji bi po načinu pribavljanja i sadržaju bili nezakoniti dokazi, pa se neosnovano zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je došlo do prekoračenja optužbe, iz razloga što se dimenzije stola, za koji je sud utvrdio da se radi o opasnom sredstvu, razlikuju u optužnom aktu i u prvostepenoj presudi. Branilac navedeno obrazlaže time da je tužilaštvo ostalo pri svom opisu navedenog stola, za koje je odbrana tvrdila da se ne radi o opasnom sredstvu, dok je sud utvrdio druge dimenzije, čime je prekoračena optužba, a navedene dimenzije su od odlučnog značaja u pogledu stepena njegove podobnosti za nanošenje teških telesnih povreda.

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu Kt.br. 1620/19 od 03.02.2021. godine, okrivljenom AA je stavljeno na teret da je „dana 10.08.2019. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, da je isto zabranjeno, te je hteo njegovo izvršenje, sredstvom podobnim da telo teško povredi, drugog lako telesno povredio, tako što je na manifestaciji „...“, koja se odvijala u starom parku koji se nalazi na uglu ulice Aksentija Maksimovića i ul. Mite Vukosavljeva, nakon kraće verbalne rasprave, sredstvom podobnim da telo teško povredi, drvenim stolom na rasklapanje, dimenzija 80 cm h 10 cm, zadao udarac u potiljačnom delu glave oštećenom VV iz ..., usled čega je oštećeni zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja i krvnog podliva u potiljačnom delu glave, čime je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 1. KZ.

Dopisom od 31.03.2021. godine, Osnovno javno Tužilaštvo u Pančevu je izvršilo izmenu činjeničnog opisa optužnog predloga Kt.br. 1620/19 od 03.02.2021. godine, tako što su reči „dimenzija 80 cm h 10 cm“ zamenjene rečima „dimenzija 80 cm h 50 cm“.

U izreci presude Osnovnog suda u Pančevu K.br.585/22 od 24.01.2023. godine navedeno je da je okrivljeni AA „dana 10.08. 2019. godine, u ..., svestan svoga dela, te je hteo njegovo izvršenje, sredstvom podobnim da telo teško povredi, drugog lako telesno povredio, tako što je u stanju običnog pijanstva lakog do srednjeg stepena, usled čega su njegove sposobnosti da shvati značaj svog dela i upravlja svojimm postupcima bile smanjene ali ne u bitnoj meri, na manifestaciji „....“, koja se odvijala u starom parku koji se nalazi na uglu ulice Aksentija Maksimovića i ul. Mite Vukosavljeva, nakon kraće verbalne rasprave, sredstvom podobnim da telo teško povredi, drvenim stolom na rasklapanje, dimenzija 80 cm h 50 cm, zadao udarac u potiljačnom delu glave oštećenom VV iz ..., usled čega je oštećeni zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja i krvnog podliva u potiljačnom delu glave, čime je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2.u vezi člana 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci pravnosnažne presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 1. KZ (objektivni identitet) a činjenični opis navedenih krivičnih dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnom predlogu i isto je podobljeno u utvrđenom činjeničnom stanju tokom dokaznog postupka.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, nije došlo do prekoračenja optužbe, s obzirom da su u činjeničnom opisu prvostepene presude navedene one navedene dimenzije stola, koje su navedene i u preciziranom optužnom predlogu.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je pobijanim presudama povređeno jedno od osnovnih načela krivičnog prava, in dubio pro reo, odnosno odredba člana 16. ZKP, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Osim toga, branilac okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo i zbog povrede člana 32. Ustava Republike Srbije, sa obrazloženjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, već samo naznačio naziv te odluke u zahtevu, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa se u razmatranje i ocenu navedene povrede, nije upuštao.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što, nepredstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud ni u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić