Istom presudom određeno je da ove mere mogu da se sprovode 20 godina nakon izvršene kazne zatvora i da, posle isteka svake 4 godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud koj je doneo prvostepenu presudu po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, tj. da će posle isteka svake četiri godine od početka primene ovih posebnih mera Osnovni sud u Somboru po službenoj dužnosti odlučiti o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, a da se zahtev za preispitivanje potrebe za dalje sprovođenje posebnih mera, može podneti tom sudu posle isteka svake dve godine od početka primene posebnih mera.

Navedenom presudom, na osnovu člana 258. ZKP, oštećena BB je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni AAobavezan je na plaćanje troškova postupka nastalih pred OJT Somboru u iznosu od 21.657,00 dinara, troškova postupka pred sudom u iznosu od 25.451,00 dinara i sudskog paušala u iznosu od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 69/23 od 13.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Somboru i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Somboru K 187/22 od 29.11.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Davidov, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi, da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ koji propisuje da „ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, 179. stav 1. i 181. stav 1. do 3. ovog zakonika, izvrši neku drugu polnu radnju kazniće se ...“, a da pobijanim presudama nije navedeno u vezi sa kojim članom Krivičnog zakonika stoje nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim – već je naveden samo član 182. stav 1. KZ. Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi, da upotreba sile i pretnje i polna radnja za postojanje ovog krivičnog dela moraju biti uzjamno vremenski i prostorno povezane delatnosti a da u konkretnom slučaju sudovi nisu pridali nikakav značaj i ulogu prinudi. Prema navodima zahteva na navedeni način učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 182. stav 1. KZ propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, 179. stav 1. i 181. stav 1. i 2. ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 178. stav 1. KZ propisano je da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin, upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže opisanom u toj izreci, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, radi pobuđivanja seksualnog nagona izvršio nedozvoljene polne radnje prema maloletnoj oštećenoj BB (rođena ...2007. godine), na taj način što je došao u kuću kod maloletne oštećene BB, te nakon što se uverio da u kući nema nikoga osim nje i njenog brata, koji je lice ometeno u razvoju, ušao u sobu kojoj se nalazila maloletna oštećena, koja je ležala na svom krevetu obučena i pokrivena, nakon čega je maloletna oštećena ustala sa kreveta, okrivljeni je prema njoj primenio silu, na taj način što je uhvatio svojom rukom za njenu ruku i gurnuo na krevet nakon čega je legao preko nje i tom prilikom joj svojom rukom podigao i držao njene ruke iznad glave, a podlakticu joj naslonio na usta, te rukom dirao po grudima u više navrata na kojima je bio grudnjak, a potom joj prste ruku gurao u gaćice, kojom prilikom je maloletna oštećena pokušala da se otme, da bi okrivljeni nakon toga ustao sa maloletne oštećene i izašao iz sobe, a potom i iz kuće, kojom prilikom kod maloletne oštećene stvorio osećaj straha i uznemirenosti, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Iz izreke prvostepene presude, nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ i to pod uslovima propisanim odredbom člana 178. stav 1. KZ – okrivljeni je nedozvoljene polne radnje učinio radnjama koje predstavljaju čin koji je izjednačen sa obljubom (maloletnu oštećenu je rukom dirao po grudima u više navrata, gurao joj prste ruke u gaćice, a u cilju pobuđivanja svog seksualnog nagona), pri čemu je okrivljeni upotrebio silu (uhvatio je svojom rukom ruku maloletne oštećene i gurnuo je na krevet nakon čega je legao preko nje i tom prilikom joj je svojom rukom podigao i držao njene ruke iznad glave, a podlakticu joj naslonio na usta, kojom prilikom je maloletna oštećena pokušala i da se otme).

Kada je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, nije neophodno da izreka sadrži zakonski tekst tog člana, odnosno izričitu numeraciju člana 178. stav 1. KZ kojim su propisani uslovi pod kojima su nedozvoljene polne radnje učinjene, već je, po nalaženju Vrhovnog suda, potrebno da uslovi iz člana 178. stav 1. KZ budu opisani, a u konkretnom slučaju su ti uslovi detaljno opisani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog AA, stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojim se na napred navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić