Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivice Zlatanovića, advokat Miroslav Manasijević, „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 17 KZ, 25. KZ, 60 KZ i člana 194. KZ“ i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP“, kao i povrede zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ivice Zlatanovića, advokat Miroslav Manasijević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu ne označava konkretnu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP već povredu zakona iz člana 25. KZ ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da isti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo stoga što branilac u zahtevu navodi da u izreci prvostepene presude nije opisano bitno obeležje krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, i to subjektivni odnos okrivljenog prema krivičnim delima, pa je, prema mišljenju branioca, ostalo nejasno da li su dela izvršena sa direktnim ili eventalnim umišljajem.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Teži oblici ovog krivičnog dela propisani su u stavu 2. do 4. istog člana, a poseban oblik u stavu 5.

Kvalifikatornu okolnost težeg oblika krivičnog dela iz člana 194. stava 2. KZ predstavlja korišćene oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva podobnog da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana, a kvalifikatornu okolnost iz člana 194. stav 3. KZ predstavlja, između ostalog, svojstvo pasivnog subjekta obzirom da će ovaj oblik postojati kada je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni Ivica Zlatanović, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje članova svoje porodice supruge-oštećene AA i ćerke-oštećene maloletne BB, rođene ...2008. godine, tako što je u periodu od 19.06.2021. godine do 09.08.2021. godine, za vreme dok se nalazio na privremenom radu u inostranstvu, sa broja mobilnog telefona navedenog u izreci presude, putem aplikacija „Viber“ i „Messeneger“ supruzi AA, na njen broj mobilnog telefona, upućivao poruke uvredljive sadržine, nazivajući je ku.vom, kao i na brojeve mobilnih telefona njihove zajedničke dece-maloletne VV i BB, sadržine „Majka vam je ku.va, će trpite za leba, ku.va ide sa šiptari, ja ću za 24 časa da dođem, ku.va ima da gu otvorim glavu na pola, da gu isečem, zaklaću je što se j.be sa šiptari, zaklaću je ispred vas je.aću joj sve...“, a dana 10.11.2021. godine, dok se nalazio na privremenom radu u inostranstvu, sa broja mobilnog telefona navedenog u izreci presude, putem aplikacija „Viber“, „Instagram” i „Messeneger“ supruzi upućivao audio i pisane poruke preteće i uvredljive sadržine na broj mobilnog telefona zajedničkog deteta-maloletne BB, „da će da je zakolje, da će da joj odseče glavu, biće klanica“, kao i reči „rešiću ku.vu, ubiću ti majku, ku.vinu“ i „Ok, sine BB ću da ubijem od batina ako ostane živa ostane, ako ne ide u beli sanduk“, da bi dana 08.02.2022. godine, oko 19 časova, u ..., u Bulevaru ... broj .., u iznajmljenom stanu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, u alkoholisanom stanju, u prisustvu maloletne BB započeo raspravu sa suprugom AA, tokom koje je i maloletnoj BB uputio reči preteće i uvredljive sadržine da će je ubiti jer je ista kao majka i „Je.aću ti sve mrtvo, ti si ista kao majka“, a zatim je supruzi AA pesnicom zadao dva udarca u predelu potiljka glave, usled kojih je pala kolenima na pod, nakon čega je okrivljeni čučnuo i svojim kolenima pritisnuo njene ruke, a potom kuhinjskim nožem sa sečivom dužine 11,5 cm koji je prethodno uzeo, a koji predstavlja sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, supruzi uputio pretnje „Sada ću da te zakoljem kao svinju kao što sam ti obećao“ i nožem joj zadao ubod u prednju stranu vrata i poseko je u predelu desne strane grudnog koša, usled kojih povreda je AA počela da krvari i koje predstavljaju lake telesne povrede, čija lokalizacija je bliže opisana u izreci presude.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenog Ivice Zlatanovića, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koja je oglašen krivim.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, jasno je navedeno da je okrivljeni Ivica Zlatanović krivična dela izvršio u stanju uračunljivosti, da je bio svestan svojih dela, njihove zabranjenosti i da je njihova izvršenja hteo, uz jasno određivanje da je krivično delo od 08.02.2022. godine, izvršio u stanju uračunljivosti koja je bila smanjena, ali ne bitno. Pored subjektivnih obeležja, opisana su i objektivna obeležja oba krivična dela, a među njima i njihove posledice- ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja oštećene AA i maloletne oštećene BB, koje su prouzrokovane radnjama izvršenja koje je okrivljeni preduzeo na prethodno opisan način, kao i kvalifikatorne okolnosti u pogledu korišćenog oružja, i svojstva pasivnog subjekta.

Posledice su nastupile direktnom delatnošću okrivljenog Ivice Zlatanovića -primenom nasilja prema oštećenoj AA i to kako fizičkog tako i psihičkog- upućivanjem pretnji i uvreda, te drskim i bezobzirnim ponašanjem kojim je povređen ne samo telesni integritet oštećene AA, već je ugroženo i njeno spokojstvo i duševno stanje, koje je posebno ugroženo maloletnoj oštećenoj BB, prema kojoj je okrivljeni takođe preduzeo prethodno opisane radnje, svestan da navedene radnje preduzima prema svojoj maloletnoj ćerki, što je i hteo, pa je samim tim, u konkretnom slučaju, nedvosmisleno da je okrivljeni krivična dela za koja je oglašen krivim izvršio sa direktnim umišljajem, koji je u izreci presude, potpuno i jasno opisan.

Prema tome, činjenični opis navedenih dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnih dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Manasijevića, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Miroslav Manasijević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je nakon spajanja krivičnih postupaka, koji su se protiv okrivljenog vodili po optužnim aktima Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 455/21 i Kt 55/22, u izreci presude, u posebnom stavu izreke saminicijativno opredelio oblik vinosti i obeležja krivičnih dela, koja je nakon toga opisao u tački 1. i 2. izreke presude. Takvim postupanjem suda, prema mišljenju branioca, prekoračena su ovlašćenja koja sud ima po zakonu jer je javni tužilac jedini ovlašćen da sačini dispozitiv optužnog akta, pa je ova obeležja, u konkretnom slučaju, javni tužilac posebno naveo u oba optužna akta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 455/21 od 09.09.2021. godine okrivljenom Ivici Zlatanoviću stavljeno je na teret krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ koje je, prema navodima optužnog predloga, izvršio prema oštećenoj AA, a optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 455/21 od 09.09.2021. godine krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje je izvršio takođe prema oštećenoj AA i krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je izvršio prema maloletnoj oštećenoj BB.

Pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni Ivica Zlatanović oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ izršenog na štetu maloletne oštećene BB i zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršenog na štetu oštećene AA, obzirom da je sud našao da krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ konzumira krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 455/21.

Navedena izmena u izreci pobijane presude nije izvršena na štetu okrivljenog Ivice Zlatanovića, jer nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju niti je pobijana presuda izmenjena na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, štaviše, okrivljeni je, shodno ovlašćenjima suda iz člana 420. stav 2. ZKP, oglašen krivim i osuđen za jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, umesto za oba krivična dela koja je prema optužnim aktima izvršio prema oštećenoj AA.

Prema tome, u konkretnom slučaju, pobijanom prvostepenom presudom sud nije povredio ni subjektivni niti objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog Ivice Zlatanovića, a drugačija jezička stilizacija činjeničnih opisa krivičnih dela u izreci presude, čija zakonska obeležja su bila opisana u dispozitivima optužnih akata javnog tužioca za koja su krivični postupci spojeni, ne predstavlja prekoračenje optužbe, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijana presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to obaveštenjima Centra za socijalni rad u Vranju broj 56090-6911 od 27.01.2022. godine i broj 56090-909 od 10.03.2022. godine i nalazima i mišljenjima pedagogda od 25.01.2022. godine i 08.03.2022. godine, koji su nezakoniti jer pedagog nema svojstvo sudskog veštaka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o nalazima i mišljenjima veštaka u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, već jer reč o nalazima i stručnim mišljenjima Centra za socijalni rad koji su sačinjeni od ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija i voditelja slučaja, pedagoga Ane Jović, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/2005 ... 6/2015), Zakona o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 24/2011 i 117/2022), Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad („Službeni glasnik RS“, broj 59/2008 ... 12/2020 i 83/2022) i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016).

Prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, centar za socijalni rad ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima, a prema odredbi člana 4. stav 2. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, centar u vršenju javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom, između ostalog, dostavlja na zahtev suda mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio drugi ovlašćeni tužilac, dok je shodno članu 62. stav 2. tačka 1) navedenog Pravilnika predviđeno da je izrada nalaza i stručnog mišljenja obavezna za potrebe suda, na zahtev suda, ili kada centar pokreće postupak pred sudom u skladu sa nadležnostima organa starateljstva, a odredbama članova 63. i 64. navedenog Pravilnika je propisana struktura i sadržaj nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad, pri čemu je odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Iz citiranih odredbi jasno proizilazi da nije u suprotnosti sa zakonom da Centar za socijalni rad daje svoj nalaz i stručno mišljenje u vezi funkcionisanja porodice u predmetima nasilja u porodici.

Prema tome, obaveštenje Centra za socijalni rad u Vranju broj 56090-6911 od 27.01.2022. godine sa priloženim nalazom i mišljenje pedagogda od 25.01.2022. godine, odnosno obaveštenje Centra za socijalni rad u Vranju broj 56090-909 od 10.03.2022. godine sa priloženim nalazom i mišljenjem pedagoga od 08.03.2022. godine, ni po svojoj sadržini niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku, pa ih je sud mogao koristiti kao dokaze u krivičnom postupku i na njima zasnovati pobijanu presudu iz kog razloga su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je izreka presude nerazumljiva, dok osporavajući kredibilitet neuropsihijatra dr Verice Mišić i lekara Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, a samim tih i dokaznu snagu njihovih nalaza i mišljenja, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP na koju ukazuje i navodima da nije utvrđeno tačno mesto izvršenja krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim i ostalim navodima u kojima, polemiše o autentičnosti poruka koje je okrivljeni slao oštećenima i ponašanju oštećene AA pre nego što joj je okrivljeni naneo povrede nožem. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić