U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Predraga Tomovića i Petra Paunovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Knjaževcu 4K.br.20/22 od 28.09.2022. godine i Višeg suda u Zaječaru 1Kž1 184/22 od 14.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.09.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Predraga Tomovića i Petra Paunovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Knjaževcu 4K.br.20/22 od 28.09.2022. godine i Višeg suda u Zaječaru 1Kž1 184/22 od 14.03.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu 4K.br.20/22 od 28.09.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za napred navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.01.2022. godine do 11.02.2022. godine, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, Odeljenje u Knjaževcu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 34.194,00 dinara, kao i sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to poluautomatske lovačke puške marke „Baikal“ MP 153, kalibar 12 sa serijskim brojem ... i 20 lovačkih metaka kalibra 12, a koji predmeti se po pravnosnažnisti presude imaju predati MUP-u RS PU u Zaječaru Policijskoj stanici Knjaževac na dalji postupak. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenima i to zabrana prilaženja oštećenima VV, GG i BB na udaljenosti manjoj od 100 metara i komuniciranja sa istima, kao i zabrana posećivanja porodičnog domaćinstva oštećene VV u ..., ulica ... broj .. u trajanju od 1 godine od pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Odbijen je kao neosnovan predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru, Odeljenje u Knjaževcu da se okrivljenom AA izrekne mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara.

Presudom Višeg suda u Zaječaru 1Kž1 184/22 od 14.03.2023. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Tomovića, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Knjaževcu 4K.br.20/22 od 28.09.2022. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Zaječaru okrivljenom AA za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ utvrdio samo kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i zatim je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.01.2022. godine do 11.02.2022. godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u celosti žalba Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru, Odeljenje u Knjaževcu i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog, te je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Predrag Tomović i Petar Paunović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presude Osnovnog suda u Knjaževcu 4K.br.20/22 od 28.09.2022. godine i Višeg suda u Zaječaru 1Kž1 184/22 od 14.03.2023. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili da preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i izreći mu blažu krivičnu sankciju po vrsti i visini.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi kvalifikovanog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već samo elementi osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Naime, po stavu branilaca okrivljenog, u konkretnom slučaju nije ostvarena kvalifikatorna okolnost predviđena stavom 2. člana 138. KZ i to da je okrivljeni ugrozio sigurnost više lica, obzirom da iz činjeničnog opisa utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da u odnosu na BB i GG nije ispunjen objektivni element krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti pošto ne postoji upućena pretnja ovim licima, dok u odnosu na BB nije ispunjen ni subjektivni osećaj ugroženosti, a okolnost da je okrivljeni kritičnom prilikom imao pušku u rukama po stavu branilaca ne ukazuje da je umišljaj kod okrivljenog usmeren na ugrožavanje sigurnosti BB i GG ni kao oštećenih, a ni kao bliskih lica oštećene VV.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012 koji se primenjuje od 01.01.2013. godine) čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik iz stava 2. člana 138. KZ postoji u slučaju kada se delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. Pri tome, obzirom na način kako je preduzeta radnja izvršenja, pretnje mogu, pored verbalnih koje se vrše rečima bilo usmeno ili pisanim putem, biti izvršene i određenim konkludentnim radnjama.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... ugrozio sigurnost VV, BB i GG, svi iz ..., pretnjom da će napasti na njihov život i to tako što je dana 07.01.2022. godine, oko 20,00 časova, došao iz ... taksi vozilom u ... i sa sobom poneo poluautomatsku lovačku pušku ... i 20 lovačkih metaka kalibar 12, došao do kuće VV u ..., znajući da ista živi sa ćerkom GG i zetom BB, ušao u dvorište, te došao do ulaznih vrata držeći pušku u ruci, te kako je ulazna vrata otvorio BB, a za njim je do vrata došla i GG, pitao je gde je VV i rekao je da će da ubije i nju i sebe, nakon čega je BB ušao u dnevni boravak, a on je pušku podigao i usmerio ka GG i kako je tada stiglo policijsko vozilo, iz koga su izašli policajci, koji su mu se obratili sa „Baci pušku, baci pušku“, on je odgovorio „Što da bacim pušku“ i krenuo unazad da izlazi iz dvorišta sa podignutom puškom, a što je kod VV, BB i GG izazvalo osećaj straha i uznemirenosti ...“, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju ostvarena kvalifikatorna okolnost predviđena stavom 2. člana 138. KZ i to da je napred opisanim radnjama okrivljenog ugrožena sigurnost više lica - oštećenih VV, GG i BB, tako da je sud pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog AA kao kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je sud okrivljenom nepravilno izrekao krivičnu sankciju, obzirom da mu je prilikom odmeravanja iste cenio stepen ugrožavanja sigurnosti kako oštećene VV, tako i oštećenih GG i BB i težinu posledice, a po mišljenju branilaca trebalo je samo da ceni stepen ugrožavanja sigurnosti oštećene VV.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitoti nižestepene presude pobijaju zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branilaca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branioci okrivljenog dalje u podnetom zahtevu ne obrazlažu u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno zbog čega krivična dela za koja je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen ne predstavljaju krivično delo, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Predraga Tomovića i Petra Paunovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić