Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Pavlović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i člana 460. i 395. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dosudi troškove krivičnog postupka, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da se pobijane presude zasnivaju na službenim beleškama PS Lebane broj 511673/12 od 18.08.2012. godine, broj 515679/12 i broj 515501/12 od 20.08.2012. godine, kao i dve službene beleške PS Lebane broj 503439/12 od 15.08.2012. godine, koje su pročitane kao dokazi, a sud je presudu i obrazložio pozivajući se na ove službene beleške, koje je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta u poseban omot, kao nedozvoljene dokaze.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati na službenim beleškama PS Lebane, koje su sačinjene u predistražnom postupku, a koje su kao dokaz izvedene na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.

Međutim, kako se pravnosnažne presude zasnivaju pre svega na iskazima oštećenih BB, VV i GG, koji su potkrepljeni medicinskom i drugom pisanom dokumentacijom, očigledno je da bi i bez izvođenja dokaza čitanjem službenih beleški PS Lebane bila donesena ista presuda, po nalaženju Vrhovnog suda pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje, pa je u tom delu zahtev ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud morao uzeti kao istinu ono što je utvrđeno pravnosnažnom presudom kojom je zbog davanja lažnog iskaza osuđena DD i nije mogao opet drugačije ceniti izjavu ovog svedoka, smatrajući da je ista jasna ili nejasna, jer je svakako lažna u delu optužbe prema okrivljenom, a sud je vezan činjenicama koje su utvrđene pravnosnažnom sudskom odlukom. Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci, ocenjuje kredibilitet svedoka DD, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da se drugostepeni sud nije osvrnuo na žalbene navode branioca okrivljenog kojima se ukazivalo na povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, niti je u tom pravcu dao obrazloženje, na koji način se ukazuje na povredu člana 460. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je sud odbio da sasluša veći broj svedoka – radnika, koje je okrivljeni predložio, na koji način ukazuje na povredu člana 395. ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić