U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Tasić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd, čiji je zajednički  punomoćnik Vera Marković, advokat iz ... i „Vit – Bel“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Đorđe Kalanj, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženih BB i „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7883/19 od 26.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 20.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih BB i „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7883/19 od 26.08.2020. godine. 

ODBIJAJU SE zahtevi tuženih BB, „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd i tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7883/19 od 26.08.2020. godine odbijena je žalba tuženih BB i „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 870/16 od 21.12.2016. godine kojom je utvrđeno da je bez pravne važnosti aneks broj 1 ugovora o zajmu Ov. br. 2/1-2534/05 overen 01.12.2006. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem 1/1 Ov. br. 20038/06 između tužioca AA iz ... kao zajmoprimca, tuženog BB iz ... kao zajmodavca i tuženog „Vit-Bel“ d.o.o. iz Niša kao solidarnog dužnika, tuženi „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd obavezan da tužiocu AA isplati iznos od 55.151.605,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.11.2007. godine do isplate, tuženi BB i „Dorćol inženjering“ d.o.o. iz Beograda obavezani da tužiocu nadoknade parnične troškove u iznosu od 959.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana. Odbijen je zahtev
tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB i „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 238. i 398. stavova 2. i 3. ZPP, te člana 374. stav 2. tačke 5. i 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403 stav 3 ZPP ( „Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23), pa je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede na koje je revizija ukazala iz člana 374. stav 2. tačke 5. i 12. ZPP po članu 407. stav 1. istog zakona ne mogu biti revizijski razlog. Drugostepeni sud nije počinio relativno bitnu povredu odredaba postupka na koju revidenti ukazuju kada je u skladu sa članom 360. stav 3. ZPP ocenio da nema mesta primeni Zakona o stečajnom postupku i da je pravilno usvojen kondemnatorni deo postavljenog tužbenog zahteva pošto je rešenjem Privrednog suda u Beogradu 11 Reo 10/2017 od 22.01.2018. godine obustavljen postupak stečaja nad drugotuženim koji je pokrenut nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici. Iz istog razloga, kada se revizijom u skladu sa sadržinom isprava u spisima konstatuje da je drugotuženi na osnovu  rešenja Privrednog suda u Beogradu 1St 2137/11 od 30.08.2011. godine po unapred primljenom Planu reorganizacije bio u obavezi da poveriocima svoje obaveze izmiri u roku od pet godina, ne može se prihvatiti stanovište da je drugostepeni sud bio u obavezi da svoju odluku uskladi sa uslovima iz ranijeg plana reorganizacije, pošto je u vreme zaključenja glavne rasprave dana 21.12.2016. godine, rok za izmirenje obaveze drugotuženog prema poveriocima po ovom planu reorganizacije istekao. 

Prema utvrđenim činjenicama tužilac, kao zajmoprimac i prvotuženi BB, kao zajmodavac,  zaključili su dana 05.07.2005. godine ugovor o zajmu, čiji je predmet iznos od 23.000.000,00 dinara, sa kamatom od 10% na godišnjem nivou i rokom vraćanja 60 dana. Ugovarači su predvideli da prvotuženi stiče 50% udela u trećetuženom Privrednom društvu „Vit-Bel“ d.o.o. Niš, uključujući i povećanje vrednosti tog udela spajanjem budućih otkupljenih udela. Ugovorom od 08.07.2005. godine prvotuženi je svoje potraživanje iz navedenog ugovora ustupio drugotuženom „Dorćol inženjering“ d.o.o. Beograd, o čemu je izvestio tužioca. Dana 01.12.2006. godine zaključen je sporni aneks ugovora o zajmu, čiji je učesnik i trećetuženo privredno društvo „Vit-Bel“ d.o.o. Niš, kao solidarni dužnik. Konstatuje se da je obaveza vraćanja zajma dospela 06.09.2005. godine, da nije izmirena i da obaveza po ugovoru na dan 02.10.2006. godine iznosi 100.500.000,00 dinara, od čega 23.000.000,00 dinara na ime glavnice i 77.500.000,00 dinara na ime ugovorene redovne kamate, zakonske zatezne kamate za period docnje, sporednih potraživanja i po osnovu uvećanja vrednosti kupljenog kapitala nastalog usled spajanja udela u preduzeću „Vit-Bel“ d.o.o. Niš u jedinstveni udeo u vlasništvu zajmoprimca, koji je zajmoprimac stekao otkupom od trećih lica iz sredstava pribavljenih od zajmodavca po osnovnom ugovoru. Solidarni dužnik je na ime obezbeđenja zasnovao pravo prvenstva radi naplate u korist zajmodavca, kao založnog poverioca na hartijama od vrednosti i svojoj imovini 21.000 komada običnih akcija izdavaoca „AIK banke“ a.d. Niš. Zaloga predviđena ovim aneksom nije ustanovljena, pošto nije upisana u registar zaloge. Tužilac je putem višestruke kompenzacije isplatio drugotuženom, kome je prvotuženi ustupio potraživanja iz ugovora o zajmu od 05.07.2005. godine, zaključno do 06.11.2007. godine 83.889.964,00 dinara. Isplaćeni iznos viši je za 55.151.605,00 dinara od obaveze po ugovoru o zajmu, koja iznosi po osnovu glavnice 23.000.000,00 dinara i kamate 5.738.359,56 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja stanovište nižestepenih sudova je da zbog očigledne nesrazmere obaveze tužioca po aneksu ugovora o zajmu, imajući u vidu primljeno po ugovoru o zajmu od 05.07.2005. godine, sporni aneks predstavlja ništav pravni posao, te da je drugotuženi u obavezi da tužiocu po članu 210 ZOO vrati iznos koji je primio u realizaciji ništavog pravnog posla. Stanovište prvostepenog suda je da je ugovor o zajmu simulovani ugovor, da je disimulovani ugovor o prenosu udela u kapitalu privrednog društva, ali pošto disimulovani ugovor ne ispunjava uslove za pravnu valjanost, u smislu člana 66 ZOO ni sporni aneks ne može proizvoditi pravno dejstvo. Drugostepeni sud nalazi da su stranke zaključile zelenaški ugovor o zajmu ( član 141. ZOO), pošto očigledna nesrazmera u davanju ugovaranjem kamate isključuje potrebu dokazivanja da je tužilac iskoristio stanje nužde zajmoprimca.

Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su zaključili da je sporni aneks ugovora ništav pravni posao, te o obavezi vraćanja primljenog u realizaciji ugovora u visini iznosa koji prevazilazi iznos glavnice i dozvoljene kamate u smislu člana 399. stav 4. ZOO.

Povodom navoda u reviziji da su nižestepeni sudovi nepravilno ocenili da je sporni aneks zelenaški ugovor po odredbama člana 141. Zakona o obligacionim odnosima, pošto je na osnovu odredbi člana 66. Zakona o obligacionim odnosima za stranke obavezujući disimulovani ugovor o ortakluku, Vrhovni sud ukazuje da je u skladu sa odredbama članova 103. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi članova 53. – 57. i 131. – 134. Zakona o privrednim društvima ( „Službeni glasnik RS“ br. 125/04) koji je važio u vreme zaključenja spornog aneksa ugovora o zajmu, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo ceneći da on nije punovažan.

Naime, prema odredbama članova 53. – 57. Zakona o privrednim društvima ortačko društvo je pravna forma privrednog društva koje podleže registraciji na osnovu osnivačkog akta. Privredno društvo može da ima i ugovor ortaka kojim se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje. U konkretnom slučaju, sporni aneks nije ugovor ortaka ortačkog društva jer ortačko društvo nije osnovano, već je građanskopravni ugovor zaključen radi regulisanja podele dobiti privrednog društva registrovanog u pravnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću. Pravo na isplatu dobiti ove pravne forme privrednog društva regulisano je odredbama članova 131. – 134. Zakona o privrednim društvima. One predviđaju da isplatama prethode odluke organa privrednog društva, isplate su ograničene sadržinom finansijskih izveštaja, a za slučaj nedozvoljene isplate članovi društva imaju obavezu da vrate primljene iznose. Činjenično utvrđenje ne pruža osnov za zaključak da je tuženo privredno društvo „Vit – bel“ d.o.o. Niš donosilo odluke vezane za realizaciju ugovora o zajmu i njegovog aneksa.

Dakle, pošto je po odredbi člana 231. stav 2. ZPP na tuženima bio teret dokazivanja činjenice da je sporni iznos od 55.151.605,00 dinara isplaćen po osnovu punovažnog pravnog osnova, a oni toj obavezi nisu udovoljili, pravilno je po odredbama članova 51, 52, 103.,104. i 399. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o zajmu i vraćanje primljenog u realizaciji ugovora, preko iznosa obaveze po osnovu ugovora o zajmu od 05.07.2005. godine. Aneksu ugovoru nedostaje dopušten osnov koji je neophodan za punovažnost ugovora , a za slučaj ugovaranje kamate više od dozvljene primenjuje se najveća dozvoljena kamata.

Vrhovni sud je cenio i preostale navode revizije vezane za faktičko učešće tužioca u poslovanju tuženog privrednog društva „Vit – bel“ d.o.o. Niš, ali ih kod utvrđenog činjeničnog stanja i napred navedenog merodavnog materijalnog prava nalazi bez uticaja na odluku.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odbijeni su zahtevi revidenata i tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, pošto tuženi sa revizijom nisu uspeli, a navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić