Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6228/2020 od 31.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na usvajajući deo tužbenog zahteva i odluke o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu su presudom Drugog Opštinskom sudu u Beogradu P 7518/07 od 15.09.2009. godine dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 135.000,00 dinara, sa obavezom tužene da te troškove plati u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka te odluke. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 549/15 od 25.02.2015. godine, po žalbi tužene, preinačena je presuda Drugog Opštinskom sudu u Beogradu P 7518/07 od 15.09.2009. godine u pogledu osnovnog tužbenog zahtev i potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u istoj prvostepenoj presudi. U toj parnici tužilac nije tražio kamatu na dosuđeni iznos parničnih troškova. Tužena je drugostepenu presudu primila 13.05.2015. godine. U postupku prinudnog izvršenja pravnosnažne odluke o troškovima postupka tužena je 22.09.2015. godine isplatila tužiocu dosuđeni iznos troškova od 135.000,00 dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da obračunata zakonska zatezna kamata primenom prostog interesnog računa na taj iznos od 135.000,00 dinara za period od 15.09.2009 godine do 22.09.2015. godine (kada su troškovi isplaćeni) iznosi 129.468,89 dinara. Prema tome je tužilac opredelio svoj tužbeni zahtev tražeći da mu tužena isplati iznos od 130.000,00 dinara na ime obračunate kamate (na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka) u navedenom periodu, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana podnošenja tužbe 23.04.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 277 i 278 ZOO ocenili da tužilac osnovano potražuje isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka koji je tužiocu dosuđen u prethodnoj parnici, a za period od 29.05.2015. godine (od dana isteka paricionog roka za ispunjenje obaveze) do 22.09.2015 godine (dana isplate), u situaciji kada takav zahtev nije postavljen u parnici u kojoj su ti troškovi nastali, budući da je u vreme opredeljivanja zahteva za naknadu troškova postupka, pravo na isplatu kamate moglo ostvarivati u izvršnom postupku prema članu 35. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04), a se u vreme donošenja drugostepene presude i podnošenja predloga za izvršenja, izvršni postupak sprovodio po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.31/11) koji nije sadržao odredbu po kojoj se na iznos troškova iz izvršne isprave poveriocu priznaje zatezna kamata od donošenja sudske odluke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je stanovište nižestepenih sudova u odnosu na usvajajući deo novčanog potraživanja zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odrebama člana 159. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09), važećeg u vreme donošenja presude Drugog Opštinskom sudu u Beogradu P 7518/07 od 15.09.2009. godine, kao i prema odredbama člana 163. stav 3. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), parnična stranka je dužna da opredeljen zahtev po vrsti i visini troškova postavi najkasnije na poslednjem ročištu za glavnu raspravu u postupku pred prvostepenim sudom, odnosno pre zaključenja rasprave pred većem drugostepenog suda, (osim ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, u kom slučaju je parnična stranka dužna da zahtev za naknadu parničnih troškova istakne u predlogu o kome sud mora da odluči).

Obaveza naknade parničnih troškova je novčana obaveza, pa poverilac (stranka koja je uspela u sporu) ima pravo da na dosuđeni iznos troškova, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, potražuje i zakonsku zateznu kamatu, ali se o pravu poverioca na zakonsku zateznu kamatu odlučuje u parničnom postupku u kome se ti troškovi dosuđuju, a ne u posebnom postupku.

Ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi, odnosno ne podnese i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, ne može u posebnoj parnici da traži isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova u drugoj parnici, jer sud odlučuje u granicama zahteva koji su istaknuti u postupku, a obim i predmet zahteva opredeljuje stranka, zbog čega su bez uticaja navodi tužbe kojima se ukazuje na izmene pravila na osnovu kojih se sprovodi izvrši postupak u vreme donošenja prvostepene presude u prethodnoj parnici i u odnosu na vreme podnošenja predloga za izvršenje.

Sledom navedenog, kako zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka ne može biti predmet glavnog zahteva posebne parnice, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilac neosnovano traži isplatu kamate na dosuđen iznos troškova postupka u prethodnoj parnici počev od 29.05.2015. godine do 22.09.2015. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana podnošenja tužbe 23.04.2018. godine, usled čega su nižestepene presude u tom delu preinačene i tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Tužena je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to na ime: sastava odgovora na tužbu i jednog podneska iznos od po 6.000,00 dinara, sastava žalbe od 12.000,00 dinara i revizije od 18.000,00 sve prema AT važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić