.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6217/2022
29.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Prošić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vučković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3186/21 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3186/21 od 10.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 299/17 od 27.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari istaknut od strane tuženog. Stavovima drugim, trećim, petim, sedmim, devetim, jedanaestim i trinaestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose od 960.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, po 320.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i strah, 400.000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2021. godine do isplate; na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade za period od ...2014. godine do 30.06.2020. godine ukupan iznos od 2.118.784,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno označeni mesečni iznos počev od 01. u mesecu za prethodni mesec do isplate; da tužiocu na ime izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad u periodu od 01.07.2020. godine do navršene 65. godine života, plaća mesečno novčanu naknadu – rentu u visini prosečne neto zarade u Republici Srbiji – SSS III stepen umanjene za 20%, da dospele iznose plati odjednom, a buduće svakog 01. u mesecu za prethodni mesec, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate; da na ime naknade materijalne štete za tuđu negu i pomoć isplati iznos od 96.754,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2014. godine do isplate; da na ime naknade materijalne štete za troškove lečenja isplati iznos od 614.317,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2017. godine do isplate; da na ime naknade materijalne štete na motociklu i motociklističkoj opremi isplati iznos od 343.402,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2021. godine do isplate. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 585.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavovima četvrtim, šestim, osmim, desetim, dvanaestim, četrnaestim i šesnaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih do tužbom traženih iznosa po navedenim pravnim osnovima, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos parničnih troškova od presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3186/21 od 10.02.2022. godine, žalba tuženog delimično je usvojena, delimično odbijena, te je prvostepena presuda preinačena u delu o parničnim troškovima tako što je dosuđeni iznos snižen na 487.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u preostalom usvajajućem delu o naknadi nematerijalne i materijalne štete presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti relativno bitna povreda odredaba postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju je ukazao tuženi navodima o nepravilnom prihvatanju ocene dokaza prvostepenog suda.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetna šteta posledica je saobraćajne nezgode koja se dogodila dana ...2014. godine u ... . Nezgodu je skrivio tuženi, koji je upravljao automobilom i započeo radnju skretanja ulevo, pre provere da li to može da učini bez ugrožavanja drugih učesnika u saobraćaju. Navedenom radnjom ušao je u putanju motocikla, kojim je upravljao tužilac, vozeći brzinom od 61,6 km/čas. Tuženi je u krivičnom postupku priznao krivicu. Za slučaj da se tužilac kretao dozvoljenom brzinom od 50 km/čas bio bi u mogućnosti da spreči kontakt, ali samo u slučaju ukoliko intenzivno kočenje ne bi bilo realizovano uz zanošenje, koje se u konkretnim okolnostima desilo. Propust tužioca sud ceni sa 20% nastanku nezgode i njenim posledicama. Tužilac je kao posledicu nezgode zadobio niz teških povreda unutrašnjih organa i otvoreni prelom kostiju, lečen je bolnički i u kućnim uslovima. U vremenskom periodu od 06.08.2014. godine do početka maja 2015. godine njemu je bila neophodna tuđa nega i pomoć, koju su mu pružili otac, majka i sestra. Kao trajna posledica povređivanja, životna aktivnost tužioca umanjena je za 60%, radna sposobnost za 81%, te je prisutna naruženost teškog stepena koja se ogleda u stalnom hramanju na desnu nogu i prisustvu deformiteta desnog kolena i levog lakta, te ožiljnim promenama. Tužilac je rođen 1991. godine i po zanimanju je ... . Nekoliko meseci pre saobraćajne nezgode radio je kod prijatelja koji ima ...-servis, povremeno je bio prijavljen na evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Motor kojim je upravljao spornom prilikom, a na kome je nastala totalna šteta, kupio je neposredno pre nezgode i saobraćajnu dozvolu nije preveo na svoje ime. Sa polazištem na ove okolnosti, utvrđeni su puni iznosi naknada materijalne, odnosno odmereni su iznosi naknada nematerijalne štete, te je tuženi obavezan da tužiocu nadoknadi 80% ovih iznosa, spram obima svoje odgovornosti.
Sudovi svoje odluke zasnivaju na odredbama članova 154, 155. i 178. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, te člana 200. istog zakona. Činjenicu da motor u momentu nezgode nije bio registrovan na imenu tužioca nalaze bez značaja, imajući u vidu da se svojina na pokretnoj stvari po članu 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stiče zaključenjem ugovora i predajom stvari.
Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili merodavno materijalno pravo.
Revizijski navodi vezani za nepravilnu procenu obima odgovornosti tuženog za štetu nisu prihvatljivi, pošto su sudovi saglasno odredbama članova 192. i 205. Zakona o obligacionim odnosima vrednovali elementarni propust tuženog u saobraćaju prilikom promene pravca kretanja na kolovozu koji osnovni uzrok nezgode, kao i doprinos tužioca nastanku štete vožnjom koja je prevazilazila dozvoljenu brzinu za 11 km/čas. Po oceni veštaka, nije moguće utvrditi da li bi pri dozvoljenoj brzini od 50 km/čas, pri naglom kočenju došlo do zanošenja motocikla, što isključuje mogućnost tačnog utvrđenja dela štete koji potiče od tužiočeve radnje. U konkretnim okolnostima slučaja i po oceni ovog suda, doprinos tužioca nastanku nezgode ne može biti viši od 20%.
Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Stavom 2. istog člana zakona, predviđeno je da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je da plaća povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.
Sledom napred navedenih odredbi, kod činjenica da je tužilac rođen 1991. godne, da je po struci ..., te da je izgubio u potpunosti specifičnu radnu sposobnost vezanu za struku koju poseduje, pravilnom primenom materijalnog prava je dosuđena naknada dospele materijalne štete, renta zbog gubitka buduće zarade, kao i svi troškovima koje je tužilac imao tokom lečenja i oporavka. Nema elemenata za zaključak da se tužilac nepotrebno izlagao troškovima lečenja, niti da je lečenje koje je obavio u privatnim zdravstvenim ustanovama mogao pravovremeno ostvariti na teret fonda obaveznog socijalnog osiguranja. Na tuženom je bio teret dokazivanja činjenice da je tužilac mogao štetu po ovim osnovima umanjiti, a da je to propustio da učini.
Tužilac je aktivno legitimisan za naknadu štete na motociklu, pošto je pružio dokaze da je pre nezgode zaključio kupoprodajni ugovor i u momentu nezgode bio u posedu ove pokretne stvari. Tuženi nije isticao da su treća lica prema njemu postavljala zahteve za naknadu štete na motociklu, pa tužiocu kao oštećenom vlasniku pokretne stvari po odredbama člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pripada naknada i za ovaj vid štete.
Pravilno je odlučeno i o troškovima parničnog postupka na osnovu odredbi članova 153. stav 2. i 154. ZPP, te tužiocu na teret tuženog priznati samo nužni troškovi kojima se izložio vođenjem parnice.
Sledom iznetog, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci. .
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
