.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11233/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Unjić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Veljko Perović, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 4986/21 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 4986/21 od 10.02.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 4986/21 od 10.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 196/19 od 10.09.2021. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezni tuženi da isplate tužiocu iznos od 44.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.02.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, na ime regresa. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev od dosuđenog do traženog iznosa zakonske zatezne kamate za period počev od 08.06.2018. godine do 05.02.2019. godine. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim su tuženi tražili da se obaveže tužilac da im, na ime duga, isplati iznos od 42.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.08.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu isplate iznos od 106.308,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 4986/21 od 10.02.2022. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke, a ukinuto rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepootpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna rezvija).
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju, radi se o regresnom potraživanju isplaćenog poreza na prenos apsolutnih prava po tužbi i isplati duga po osnovu zakupa po protivtužbi, a tuženi su obavezani da tužiocu isplate iznos koji je on platio poreskoj upravi na ime poreza na prenos apsolutnih prava jer je to bila obaveza tuženih kao kupaca iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, dok je protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužioca da tuženima isplati dug po osnovu zakupa, odbijen kao neosnovan zbog zastarelosti potraživanja. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjenično stanje i rešenje spornog odnosa stranaka, a obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da nije potrebno novo ni ujednačeno tumačenje prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi regresa podneta je 05.02.2019. godine, a tuženi su protivtužbu radi duga iz ugovora o zakupu podneli 27.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 44.650,00 dinara, a po protivtužbi iznosi 42.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
