.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1104/2023
11.05.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Backović, advokat iz ..., protiv tužene Gradske opštine Surčin, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda za GO Surčin, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2390/22 od 05.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2390/22 od 05.08.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 642/15 od 26.01.2021. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da je tužena vrati na rad. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2390/22 od 05.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, prvostepena presuda je potvrđena i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.
U toku ove parnice, pravnosnažnom presudom P1 2607/12 od 29.03.2013. godine, odlučeno je o delu tužbenog zahteva za poništaj rešenja tužene o razrešenju tužilje dužnosti ... Gradske opštine Surčin, pa je Vrhovni sud na osnovu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) ispitao pobijanu presudu kojom je odlučeno o preostalom delu tužbenog zahteva i ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revizija ukazuje nije po članu 407. ZPP predviđena kao razlog zbog kog se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem GO Surčin od 27.08.2008. godine postavljena na mesto ... te opštine, sa mandatom od četiri godine. Pre isteka mandata, rešenjem istog organa od 04.04.2012. godine, tužilja je razrešena funkcije. Protiv tog rešenja tužilja je tuženoj podnela prigovor dana 11.04.2012. godine, o kome nije odlučeno. Istog dana na zahtev tužilje utvrđeno joj je pravo na platu u trajanju od šest meseci koju je imala u vreme prestanka funkcije, koje pravo je iskoristila zaključno sa 04.10.2012. godine. U vreme donošenja presude kojom je poništeno rešenje od 04.04.2012. godine o razrešenju tužilje sa funkcije na koju je postavljena, mandat od četiri godine na koji je izabrana je istekao.
Nižestepeni sudovi, s pozivom na odredbe članova 70. i 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, te člana 7. stav 2. Odluke o javnom pravobranilaštvu Gradske opštine Surčin od 16.12.2004. godine nalaze da tužilja nema pravo da se vrati na rad, budući da je zakonodavac raspoređivanje postavljenog lica po isteku mandata na radno mesto u istom organu predvideo kao mogućnost za poslodavca, a ne i obavezu. Naime, izričito je propisano da ukoliko se takvo lice ne može rasporediti ili ne prihvati radno mesto na koje je raspoređeno, prestaje mu radni odnos. Vrhovni sud prihvata kao pravilno stanovište nižestepenih sudova da tužilja nema pravo da se vrati na rad kod tužene u konkretnoj situaciji.
Naime, tužilja je postavljena kod tužene da obavlja dužnost ... sa mandatom četiri godine, ona je razrešena ove funkcije pre isteka mandata i na njen zahtev tužena joj je isplatila plate u trajanju od šest meseci po prestanku funkcije u visini koju je ostvarivala. Pravnosnažna presuda kojom je poništeno rešenje od 04.04.2012. godine doneta je nakon isteka mandata, tako da u konkretnom slučaju objektivno nije postojala mogućnost da se tužilja vrati na rad koji je obavljala pre donošenja nezakonite odluke ovlašćenog organa tužene. Tužilja pre postavljanja na funkciju nije imala zasnovan radni odnos kod tužene, tako da se neosnovano revizijom ukazuje da je tužena bila u obavezi da donese akt kojim bi se konačno regulisao radnopravni status tužilje kod tužene.
Prema iznetom, pošto član 70. stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima propisuje raspoređivanje nakon prestanka funkcije kao mogućnost, a ne i dužnost organa u kome je funkcija obavljana, tužbeni zahtev je pravilno kao neosnovan odbijen.
Na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, pošto navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
