Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, protiv tužene AA iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o zahtevu tužene za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 9273/2019 od 02.03.2023. godine, u sednici održanoj 26.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev tužene za zaštitu zakonitosti, izjavljen protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 9273/2019 od 02.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19615/17 od 17.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se održava u celosti, na snazi rešenje o platnom nalogu Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl 62/17 od 27.01.2017. godine, kojim je tužena obavezana da tužilji isplati iznos od 132.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2009. godine do isplate i u delu kojim je tužena obavezana da na ime troškova izdavanja platnog naloga plati iznos od 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara.

Viši sud u Beogradu je, presudom Gž 9273/2019 od 02.03.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19615/17 od 17.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je lično izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 403.-435. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da zahtev tužene nije dozvoljen.

Vanredni pravni lekovi propisani su u Glavi XXVIII Zakona o parničnom postupku i to su: revizija; zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i ponavljanje postupka. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije vanredni pravni lek propisan Zakonom o parničnom postupku, dok za zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. stav 1. istog Zakona, može da podnese Republički javni tužilac.

Na osnovu odredbe člana 85.stav 3. Zakona o parničnom postupku, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Imajući u vidu da je tužilja protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu izjavila vanredni pravni lek koji nije propisan Zakonom o parničnom postupku i da je ne zastupa advokat niti je ona sama advokat, sledi da njen zahtev nije dozvoljen, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić