Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1158/2020 od 27.04.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično su odbijene žalbe tužioca i tuženih i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i to: za naknadu materijalne štete na ime putnih troškova za odlazak na lečenje, za plaćene lekove i participacije i za naknadu nematerijalne štete u odnosu na tužene, za naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade u odnosu na tuženog JP „Resavica“, RMU ”Soko” Sokobanja, u stavovima drugom i trećem izreke i u odbijajućem delu stava četvrtog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke za naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade u odnosu na tuženog AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 04.12.2008. godine do 31.05.2010. godine isplati ukupno iznos od 373.060,39 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“ obaveže da mu na ime naknade štete zbog povrede na radu 19.04.2006. godine, na ime telesnog invaliditeta za nepriznatih 5% isplati iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2008. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što su tuženi obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 871.414,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 801.208,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen deo zahteva za naknadu troškova postupka preko navedenog a do iznosa od 1.058.668,80 dinara dosuđenog prvostepenom presudom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem R4 88/2023 od 26.04.2023. godine, Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio predlog tužioca da se Vrhovnom kasacionom sudu predloži odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1158/2020 od 27.04.2021. godine.

Vrhovni sud nalazi da je Apelacioni sud u Nišu pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14... 18/20), našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi naknade štete podneta je 07.02.2009. godine, a podneskom od 08.02.2019. godine je preinačena povećanjem zahteva. Pravnosnažna presuda doneta je 27.04.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.333.425,89 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 118,3565 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 11.266,18 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić