Na osnovu člana 262, 264. i 261. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 50.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i troškove krivičnog posutpka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog Zorana Radovanovića – advokata Velibora Erora, a po službenoj dužnosti, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 br.83/2020 od 20.04.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda KPo1 br.83/20 od 14.07.2022. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni Zoran Radovanović zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.03.2019. godine do 23.08.2019. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.324/22 od 08.05.2023. godine samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine, zbog povrede zakona iz člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog Zorana Radovanovića.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenog Zorana Radovanovića – advokatu Veliboru Eroru i advokatu Nikoli Joloviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine, pogrešno primenjena odredba člana 453. ZKP, kod odlučivanja o krivičnoj sankciji i tako posredno učinjena povreda zakona u korist okrivljenog.

Prema stanju u spisima, Tužilac za organizovani kriminal i okrivljeni Zoran Radovanović zaključili su sporazum o priznanju krivičnog dela Sk br.72/19 od 09.07.2019. godine, u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i sporazumeli se da okrivljeni za ovo krivično delo bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru.

Nakon toga, Viši sudu u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal, doneo je presudu SpK Po1 br.69/19 od 24.07.2019. godine, kojom je prihvaćen predmetni sporazum o priznanju krivičnog dela, i okrivljeni Zoran Radovanović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina.

Protiv ove presude, branilac okrivljenog Zorana Radovanovića – advokat Velibor Eror izjavio je žalbu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, postupajući kao drugostepeni, rešenjem Kž1 Po1 Spk br.3/19 od 27.09.2019. godine, usvojio žalbu branioca okrivljenog i ukinuo presudu prvostepenog suda, a predmet vratio na ponovno suđenje.

U postupku ponovnog odlučivanja o podnetom sporazumu o priznanju krivičnog dela, Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal doneo je rešenje SPK Po1 br.81/19 od 21.01.2020. godine, kojim je odbacio sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog Zorana Radovanovića Sk br.72/19 od 09.07.2019. godine, uz obrazloženje da Tužilac za organizovani kriminal, i pored toga što mu je naloženo da u roku od 8 dana uredi sporazum u smislu člana 314. stav 2. tačka 3) ZKP, nije dostavio uređen sporazum o priznanju krivičnog dela.

U daljem toku krivičnog postupka, postupajući po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kto br.59/19 od 29.05.2020. godine, Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, presudom KPo1 br.83/2020 od 20.04.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda K Po1 br.83/2020 od 14.07.2022. godine, okrivljenog Zorana Radovanovića oglasio je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru. Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog – advokata Velibora Erora, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, je presudom Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine, povodom žalbe branioca, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog Zorana Radovanovića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.

U obrazloženju svoje presude, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, je pobijanom presudom Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine naveo je da je prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, imao u vidu da je okrivljeni presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, Spk Po1 br.69/19 od 24.07.2019. godine, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk broj 72/19 od 09.07.2019. godine, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, te da je protiv ove presude izjavljena samo žalba u korist okrivljenog, nalazeći da prvostepenu presudu valja preinačiti zbog povrede člana 453. ZKP.

Postupajući na ovaj način, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, je pobijanom presudom Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine učinio povredu zakona tačnije u pogledu primene člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud suprotno stavu izraženom u pobijanoj presudi Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine, nije povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) time što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, obzirom da je ova kazna okrivljenom izrečena u krivičnom postupku koji se vodio po optužnici Tužioca za organizovani kriminal, i koji je stoga potpuno zaseban i odvojen u odnosu na postupak u kome se odlučivalo o sporazumu o priznanju krivičnog dela.

Naime, donošenjem rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk Po1 br.81/19 od 21.01.2020. godine, kojim je odbačen sporazum o priznanju krivičnog dela, između Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk Po1 br.69/19 od 24.07.2019. godine, koja je doneta u postupku odlučivanja o sporazumu o priznanju krivičnog dela i kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od osam godina, prestala je da egzistira u pravnom saobraćaju, shodno odredbi člana 318. stav 2. ZKP, s obzirom na to da je postupak vraćen u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.

Kada krivični postupak nakon zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela između javnog tužioca i okrivljenog, nije okončan osuđujućom presudom, već je sproveden redovan krivični postupak po optužnom aktu, tada nema procesnih uslova za primenu člana 453. ZKP, odnosno zabrane preinačenja na gore, jer u dva različita i odvojena postupka ne postoji procesni kontinuitet primene odgovarajućih odredbi ZKP te tako ni pravila iz člana 453. ZKP. Naime, smisao procesne odredbe člana 318. stav 2. ZKP jeste potpuno „brisanje“ ove etape postupka iz pravnog poretka i svih njenih rezultata među kojima su najvažnije svakako prvostepena i drugostepena presuda i svi pravni lekovi. Sud je tako zaštićen od uticaja „sračunatog“ priznanja okrivljenog i drugih informacija iz te etape postupka, pa se pred sudom u drugom sastavu sprovodi krivični postupak kao da sporazuma nije bilo.

Sledstveno navedenom, drugostepeni sud je preinačenjem presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 br.83/20 od 20.04.2022. godine, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, te osuđujući okrivljenog Zorana Radovanovića na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, pogrešno primenio zakon tačnije odredbu člana 453. ZKP, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te u konkretnom slučaju posredno učinio povredu zakona u korist okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio predmetni zahtev, i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP, utvrdio da je presudom Apelacinog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 br.19/22 od 04.11.2022. godine pogrešno primenjena odredba zakona iz člana 453. ZKP, ne dirajući pri tome u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić