Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1312/21 od 27.05.2021. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu osmom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjenih pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P 361/11 po tužbi ovde tužioca pokrenut je parnični postupak protiv ovde tuženog AA, sa tužbenim zahtevom da se snizi cena za kupovinu udela u privrednom društvu „Bemet“ d.o.o. koji je utvrđen dogovorom o kupovini udela, zaključenim između tužioca i tuženog 14.05.2008. godine na iznos od 1.586.000,00 evra, da se obaveže tuženi da na ime vraćanja dela cene isplati tužiocu 484.000,00 evra sa pripadajućom kamatom na taj iznos i na ime naknade štete iznos od 95.306,91 evra, i eventualnim tužbenim zahtevom da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati 308.400,74 evra sa pripadajućom kamatom. U toku tog postupka 24.12.2012. godine na predlog ovde tužioca, doneto je rešenje kojim je određena privremena mera zabranom tuženom da otuđi, optereti i na drugi način raspolaže četvorosobnim stanom broj .., površine 126 m2, koji se nalazi u Ulici ... broj .. u Beogradu, na kat.parceli broj .., upisan u list nepokretnosti broj .. KO ... . Istim rešenjem naloženo je nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti da u svom registru zabeleži postojanje spora i donetu privremenu meru, za koju je određeno da ostaje na snazi dok izvršenje ne bude sprovedeno, a da žalba protiv rešenja ne zadržava njegovo izvršenje. U toj parnici rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž.981/18 od 04.03.2020. godine, u postupku po žalbi tuženog, potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu P 361/11 od 08.03.2016. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se spis dostavi Privrednom sudu u Beogradu na dalji postupak, a ukinuto je rešenje o određivanju privremene mere od 24.12.2012. godine. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Beograd 1 od 19.03.2013. godine, po zahtevu tužioca od 28.01.2013. godine, dozvoljen je upis tereta na predmetnom stanu i to zabeležbe pokretanja spora u predmetu Višeg suda u Beogradu P 361/11 i zabeležbe postojanja privremene mere određene rešenjem Višeg suda u Beogradu od 24.12.2012. godine.

Između tuženog AA kao poklonodavca i tužene BB kao poklonoprimca zaključen je Ugovor o poklonu 14.03.2013. godine, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br.47430/2013 od 19.03.2013. godine. Tim ugovorom tuženi AA je na tuženu BB kao svoju suprugu, preneo pravo svojine na četvorosobnom stanu broj .. u ... ulici broj .. u Beogradu, KO ... . U ugovoru je navedeno da je poklon učinjen iz razloga zahvalnosti koju tuženi ima prema svojoj dugogodišnjoj supruzi. Na osnovu ovog ugovora tužena je upisana kao vlasnik predmetnog stana. Tuženi AA je strani državljanin i osim predmetnog stana ne poseduje drugu nepokretnu imovinu u Republici Srbiji.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio primenom pravnog pravila iz Paragrafa 561. Srpskog građanskog zakonika i odredbe člana 103. ZOO, da ugovor o poklonu koji je predmet osporavanja u ovoj parnici nije ništav, jer rešenje o privremenoj meri kojom je tuženom AA zabranjeno raspolaganje stanom koji je predmet tog ugovora, nije bilo pravnosnažno u trenutku zaključenja osporenog ugovora, imajući u vidu i da je rešenje o određivanju privremene mere odlukom Apelacionog suda u Beogradu naknadno ukinuto. Osim toga, predmet ugovora je dopušten, moguć i određen shodno članu 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, što ovaj ugovor ne čini ništavim iz razloga propisanih članom 47. istog Zakona, a kako je poklon učinjen zbog zahvalnosti i naklonosti koje prvotuženi ima prema svojoj supruzi drugotuženoj, a ne iz nedopuštenih pobuda kako to tužilac tvrdi, ne stoji ni razlog ništavosti ugovoru smislu članom 53. ZOO. Zbog toga je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav predmetni ugovor o poklonu i predlog tužioca za određivanje privremene mere, a odbačena je tužba u delu kojim je tražio da se utvrdi da je ništav upis prava svojine i da se naloži RGZ-u SKN-u da izvrši brisanje upisa prava svojine na predmetnom stanu u korist drugotužene BB.

Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda, uz dodatnu argumentaciju da prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju koji je bio na snazi u vreme određivanja privremene mere, posledica kršenja zabrane otuđenja određene rešenjem o privremenoj meri nije ništavost tog raspolaganja, već pravo tužioca da od tuženog kome je zabrana naložena zahteva naknadu štete koju je eventualno pretrpeo zbog nepoštovanja te privremene mere. Osim toga, rešenje o privremenoj meri doneto u posebnoj parnici, nije dovoljan dokaz da je pobuda poklonodavca da zaključi ugovor o poklonu izigravanje prava tužioca, jer je navedeni parnični postupka u toku i potraživanje tužoca prema tuženom nije utvrđeno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaključak nižestepenih sudova u odnosu na zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora o poklonu za sada se ne može prihvatiti kao pravilan, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, na šta se osnovano revizijom tužioca ukazuje.

Kako ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, na njega se primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561. do 568. i 937. Srpskog građanskog zakonika, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni glasnik FNRJ“ br.86/46, 105/46...), kao i važeća opšta pravila ugovornog prava. Kod ugovora o poklonu poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima ili prihvata. Za ovaj ugovor bitno je da postoji saglasnost između poklonodavca i poklonoprimca o predmetu poklona i volja da se taj predmet pokloni, odnosno primi kao poklon, a motiv (pobuda) da se poklon učini ulazi u osnov tog ugovora. Nepostojeći ili nedozvoljeni osnov i pobuda kod besteretnog ugovora uzrokuje njegovu nepunovažnost.

Odredbom člana 51. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov, a odredbom člana 52. istog zakona da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Odredbom člana 53. stav 1. istog zakona propisano je da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, ali, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor iako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva (stav 2.). Stavom trećim istog člana propisano je da ugovor bez naknade nema pravno dejstvo ni kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su tuženi zaključili u pisanoj formi ugovor o poklonu, a to je dobročini ugovor, kod koga osnov obavezivanja – kauzu na stranu poklonodavca čine i njegove pobude (animus donandi) iz kojih čini poklonoprimcu korist na teret svoje imovine, bez ikakve naknade.

Stav nižestepenih sudova o odsustvu nedopuštene pobude pri zaključenju ugovora o poklonu zasnovan je na utvrđenju činjenica da je prvotuženi vlasnik stana koji je predmet ugovora čiji promet nije zabranjen (članovi 46. i 47. ZOO), da nije neuobičajno i nedozvoljeno da supružnici jedno drugom čine poklon iz zahvalnosti kako to proizilazi iz sadržine predmetnog ugovora o poklonu, te da rešenje o privremenoj meri kojom je prvotuženom zabranjeno raspolaganje stanom koji je predmet tog ugovora, nije bilo pravnosnažno u trenutku zaključenja osporenog ugovora i da je posledica kršenja zabrane otuđenja (prema normama koje su bile u primeni u vreme donošenja rešenja) pravo tužioca da od tuženog kome je zabrana naložena zahteva naknadu štete. S tim u vezi, sama po sebi činjenica da je doneto rešenje o privremenoj meri i sankcija za nepostupanje u skladu sa određenom merom, nezavisno od drugih okolnosti, ne može biti razlog za apsolutnu ništavost ugovora kojim je vlasnik raspolagao svojom imovinom. Ovo iz razloga što privremena mera nije prinudni propis (u smislu čl. 103. ZOO), već rešenje suda koje ima privremeni karakter i kao takva, nema pravnu snagu koja može dovesti do apsolutne ništavosti ugovora. Postupanje protivno privremenoj meri vodi obavezi naknade štete koju je poverilac pretrpeo zbog toga što mera nije poštovana, a od lica koje je bilo dužno da je poštuje.

Međutim, za sada se ne može prihvatiti stanovište nižestepenoih sudova da je pobuda za zaključenje spornog ugovora bila lični osećaj zahvalnosti koji prvotuženi kao poklonoprimac ima prema svojoj supruzi, ovde drugotuženoj poklonoprimcu, kako proizilazi iz jezičkog tumačenja ugovora o poklonu. Sudovi su zanemarili činjenicu da je povodom nastalog spornog odnosa između tužioca i prvotuženog, tužilac radi zaštite svog subjektivnog prava pokrenuo sudski spor pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P 361/11 koji je ustupljen Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom, ( a u toku trajanja navedenog parničnog postupka je zaključen sporni ugovor) i pri tom je izostalo utvrđenje o ishodu te parnice. Izostala je i ocena vezana za postupak pred Službom za katastar nepokretnosti Beograd 1 u pogledu podnetog zahteva od 28.01.2013. godine radi upisa zabeležbe navedenog spora i privremene mere o kome je odlučeno rešenjem nadležne službe od 19.03.2013. godine. Osim toga, kada je prema tvrdnji tužioca ugovor o poklonu zaključen između tuženih kojima je poklonodavac otuđio svoju imovinu u nameri da onemogući naplatu njegovog potraživanja, drugostepeni sud je, ceneći odsustvo nedopuštene pobude pokonodavca, propustio da uzme u obzir i činjenicu da tuženi AA nema druge imovine na teritoriji Republike Srbije iz koje bi tužilac mogao naplatiti svoje potraživanje.

Pravni odnos tuženih je morao biti cenjen od strane nižestepeni sudova u smislu članova 51, 52. i 53. ZOO, jer namera poklonodavca da zaključi ugovor o poklonu kao motiv dobročinog davanja ima i značaj osnova za zaključenje tog ugovora, a ukoliko je nepostojeći ili nedozvoljen osnov i pobuda, kao bitan elemenat kod besteretnog ugovora, to uzrokuje njegovu ništavost u smislu člana 103. ZOO.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će utvrditi činjenice koje su od značaja za osnov i pobudu za zaključenje ugovora o poklonu na koje mu je ukazano ovom odlukom, da bi potom mogao da oceni da li je ugovor o poklonu zahvaćen razlozima apsolutne ništavosti (suprotan prinudnim propisima i dobrim običajima) i donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, u smislu člana 16. ZPP i odredaba Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, pobijanim delom pravnosnažne presude pravilno je odlučeno o odbačaju tužbe u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav upis prava svojine u korist drugotužene BB u list nepokretnosti broj .. KO ..., broj parcele .. KO ... na četvorosobnom stanu broj .., površine 126 m2, na ... spratu zgrade u ... ulici broj .. u Beogradu, a koji je izvršen na osnovu rešenja RGZ-a, SKN-a od 07.10.2013. godine i u delu da se naloži RGZ-u, SKN-u (koja nije ni stranka u postupku) da izvrši brisanje upisa prava svojine na istom četvorosobnom stanu. Ovo iz razloga što je sprovođenje upisa u katastar nepokretnosti i brisanje postojećeg upisa u isključivoj nadležnosti RGZ Službe za katastar nepokretnosti, a koji postupak se sprovodi po pravilima upravnog postupka i upravnog spora.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1, u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić