U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Puđa Duška, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 913/22 od 15.12.2022. godine i Kž3 12/23 od 21.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Puđa Duška, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 913/22 od 15.12.2022. godine i Kž3 12/23 od 21.04.2023. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 246a stav 3. Krivičnog zakonika, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 913/22 od 15.12.2022. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K br. 243/22 od 18.07.2022. godine preinačena, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatovra u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, s tim što će se okrivljenom u slučaju opoziva uslovne osude u kaznu uračunati vreme provedeno u pritvoru od 16.04.2019. godine do 21.02.2020. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 21.02.2020. godine do 19.05.2021. godine, dok je u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu odbijena kao neosnovana. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 12/23 od 21.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 913/22 od 15.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Puđa Duško, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači „u oslobađajuću i potvrđujuću na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer delo za koje je oglašen krivim nije krivično delo niti je dokazano da je AA učinio bilo koje krivično delo“.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246a stav 3. KZ, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog posutpka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava odbranu okrivljenog datu u toku postupka.

Kao razlog nezakonitosti navedenog dokaza – odbrane okrivljenog, branilac ističe da je tokom istrage i glavnog pretresa, zbog sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, sa zaprećenom kaznom od 3 do 12 godina, okrivljeni AA, iako ranije neosuđivan mlad čovek, bio u pritvoru 10 meseci, a zatim i na meri - zabrana napuštanja stana u trajanju od 15 meseci. Po stavu odbrane, okrivljeni je bio pritisnut dugim lišenjem slobode, koje je zbog svog trajanja i nesrazmere ciljevima, kojima bi trebalo da služi, poprimilo karakter nečovečnog postupanja i prinude, koji utiču na slobodu volje i praktično „iznuđuje priznanje“, u smislu člana 9. ZKP, a takođe, okrivljeni je bio pritisnut i strahom od lica čija je droga bila, a iz kojih sve razloga je i dao očigledno lažno delimično priznanje.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni u toku krivičnog postupka iznosio svoju odbranu, kako pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, tako i na glavnom pretresu. U spisima nema dokaza da je prema okrivljenom bilo primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude..., u smislu člana 9. ZKP, niti da je došlo do njegovog bilo kakvog fizičkog povređivanja.

Sama činjenica da je okrivljeni u jednom vremenskom periodu bio u pritvoru, a kasnije i na meri zabrana napuštanja stana, nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, u pogledu „iznuđivanja“ priznanja okrivljenog, a imajući u vidu pre svega činjenicu da odbrana okrivljenog, nije pribavljena nezakonitim sredstvima, već je istu izneo u zakonu propisanom postupku.

Pri tome, primenom Zakonika o krivičnom postuku prema okrivljenom je određen pritvor, a kasnije i mera zabrana napuštanja stana, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog propisane u glavi VIII Zakonika o krivičnom postuku i iste ne predstavljaju mere zastrašivanja okrivljenih, pa u konkretnom slučaju, ni ovde okrivljenog AA.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je Apelacioni sud, propustio da uvidi da je okrivljeni AA ukazao na lica od kojih je nabavio i količine od 0,39 i 0,44 grama marihuane, za koje je oglašen krivim, a što prema stavu 3. člana 246a KZ predstavlja dodatni osnov za oslobađanje od kazne, pored osnova koji propisuje stav 1. istog člana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246a stav 1. KZ propisano da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine, a može se osloboditi od kazne. Stavom 3. istog člana propisano je da ako učinilac dela iz stava 1. i 2. tog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može se osloboditi od kazne.

Dakle, član 246a stav 3. KZ predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. i 2. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, pri čemu primena ovog zakonskog rešenja podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe, što je u konkretnom slučaju i učinjeno kada sud nije našao da ima uslova za primenu člana 246a stav 3. KZ.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246a stav 3. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud, u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić