Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2225/2018 od 17.10.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4287/17 od 25.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4287/17 od 25.01.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 201/2017 od 29.05.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 201/2017 od 20.09.2017. godine, a tužba tužioca je odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 494/2019 od 03.08.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba AA (tužioca) i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2225/2018 od 17.10.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2225/2018 od 17.10.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4287/17 od 25.01.2018. godine.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, predmet spora je uplata zakonom propisanih doprinosa za tužioca na osnovice dodataka na platu po osnovu noćnog rada, rada u neradne dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada, Republičkom fondu PIO. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje. Kako je spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, spor o novčanom potraživanju, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi uplate doprinosa tužilac je podneo 13.01.2017. godine. U tužbi je vrednost predmeta spora označena kao neopredeljena, a tužiocu je sudska taksa na prvostepenu presudu određena u iznosu od 2.500,00 dinara.

Kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi niti je utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1 Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94... 95/18), propisano je da se taksa u iznosu od 2.500,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora od 15.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je taksa na tužbu određena u iznosu koja odgovara vrednosti predmeta spora od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić