.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4103/2022
03.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat u ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2214/22 od 13.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2214/22 od 13.06.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2214/22 od 13.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2077/2020 od 09.03.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, za period od 01.02.2017. godine do 31.12.2018. godine, isplati iznos od 303,72 dinara sa zateznom kamatom počev od 01.11.2020. godine do isplate, kao i iznos od 64,29 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog oznosa do 31.10.2020. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.800,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2214/22 od 13.06.2022. godine, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 50.300,00 dinara sa traženom zateznom kamatom. U preostalom delu odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda i odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu posebnu reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom tužiocu je pravnosnažno dosuđena razlika zarade u utuženom periodu, utvrđena u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora tuženog. Navedeno iz razloga što tuženi prilikom isplate zarada nije iscrpeo planiranu masu sredstava za zarade i preostala raspoloživa neutrošena sredstva. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredaba Zakona o radu, Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalih primanja kod korisnika javnih sredstava, Zakona o javnim preduzećima i Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima. Revident ne ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse izražene kroz pravnosnažne presude, ili odluke Vrhovnog kasacionog suda u odlučivanju o tužbenim zahtevima u istovetnim činjeničnopravnim situacijama. Revizijski navodi tuženog nisu pravno relevantan osnov za prihvatanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 22.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 303,72 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
