Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 262/22 od 04.10.2022. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu, pa je prvostepena presuda preinačena tako što su okrivljeni AA i BB, oglašeni krivim i to: okrivljeni AA zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci i zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.11.2017. do 20.12.2017. godine, a okrivljeni BB je oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.11.2017. godine do 20.12.2017. godine, koja kazna će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora, te je određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da će sud, ukoliko okrivljeni samovoljno napusti prostorije jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta do šest časova, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Na osnovu člana 91. stav 1. i člana 92. stav 1. i 2. KZ od preduzeća „Ekokarika“ doo Beograd, je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 20.147.829,00 dinara, koju je dužno da plati u korist budžeta Republike Srbije, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Istom presudom okrivljeni su na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, pri čemu će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka, u smislu člana 267. ZKP, odlučiti apelacioni sud posebnim rešenjem, a o visini ostalih troškova prvostepenim sud posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 2/23 od 13.07.2023. godine, delimično su usvojene žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca i branioca okrivljenog BB, pa je drugostepena presuda preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je apelacioni sud okrivljenom AA, za krivična dela za koja je oglašen krivim navedenom presudom i to: za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.11.2017. godine do 20.12.2017. godine, a okrivljenog BB zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je oglašen krivim navedenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.11.2017. godine do 20.12.2017. godine, s tim što će obojica okrivljenih kazne zatvora na koje su osuđeni izdržavati u prostorijima u kojima stanuju uz primenu mere elektronskog nadzora, te je određeno da ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima predviđenim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i da će sud, ukoliko okrivljeni samovoljno napuste prostorije jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta do šest časova, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih i žalba okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Milomir Radisavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud navedene presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe; i

- branilac okrivljenog BB, advokat Zoran Jakovljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1 tačka 9) i 439. tačka 1) i 4), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak pred izmenjenim većem ili da presudu suda trećeg stepena preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milomira Radisavljevića, Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu je nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, neblagovremen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, navodima da je Apelacioni sud u Kragujevcu povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Kruševcu podigao optužnicu pred Višim sudom u Kruševcu Kti 34/17 od 27.06.2018. godine, protiv okrivljenog AA, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koji optužni akt je podneskom od 26.03.2021. godine izmenio u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela opisanog pod tačkom 1. dispozitiva optužnice, tako što je okrivljenom stavio na teret izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, dok je u odnosu na krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisanog pod tačkom 7. optužnice izmenio samo činjenični opis dela, što je u odnosu na to krivično delo učinio i podneskom od 07.02.2022. godine. Kod navedene optužbe javni tužilac je ostao do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. U prvostepenom postupku, koji je vođen po navedenoj optužnici Višeg javnog tužioca u Kruševcu, okrivljeni AA je presudom Višeg suda u Kruševcu K 31/21 od 07.02.2022. godine oslobođen od optužbe da je izvršio navedena krivična dela, koja presuda je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 262/22 od 04.10.2022. godine, tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 2/23 od 13.07.2023. godine usvajanjem žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca drugostepena presuda je preinačena, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud trećeg stepena, okrivljenog, zbog krivičnih dela za koje je oglašen krivim drugostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora.

Za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, propisana je kazna zatvora od dve do deset godina, a za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina i ista se gone po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 5. ZKP, propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, pa je iz navedenih razloga javni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom postupku. Iz iznetog proizlazi da je optužni akt podnet od strane ovlašćenog tužioca – stvarno nadležnog višeg javnog tužioca za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari.

Iz iznetih razloga ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva da u konkretnom slučaju ne postoji optužba ovlašćenog tužioca i da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog AA povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da se okrivljeni odlučio za nabavku jeftinijeg energenta – ulja za loženje „S“, jer mazut u tom trenutku nije mogao da nabavi, a da nije bilo grejanja grad Trstenik bi zadesile štetne posledice, te je stoga izborom da obezbedi grejanje jeftinijim energentom, koji je nabavljen od ponuđača „Ekokarika“, postupio u krajnjoj nuždi i na taj način sprečio veće zlo, tako da u njegovim radnjama nema protivpravnosti, shodno odredbi člana 20. KZ. Pored toga, po stavu odbrane, u konkretnom slučaju nema ni štete za bilo koga, niti protivpravno stečene imovinske koristi, pa samim tim nema ni zloupotrebe položaja odgovornog lica od strane okrivljenog, jer je za ono što je isporučeno od strane „Ekokarike“ plaćena odgovarajuća cena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu radnje krivičnog dela navedenom u izreci drugostepene presude okrivljeni AA je u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude, u uračunljivom stanju, postupajući u svojstvu odgovornog lica – direktora JKP „Energetika“ Trstenik, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavio drugom pravnom licu protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je svestan činjenice da čini zabranjene radnje koje predstavljaju krivično delo, čije izvršenje je i hteo, doneo odluku o pokretanju otvorenog postupka za javnu nabavku uljnih emulzija za loženje kao i odluku o obrazovanju komisije za sprovođenje javne nabavke, pri čemu, „Ekokarika“ nije imala dozvolu za trgovinu naftom i naftnim derivatima, niti opasnim otpadom, njegovo iskorišćavanje ili ponovnu upotrebu, već je samo mogla da isti skladišti ili predaje operaterima, koji imaju dozvolu za upravljanje otpadom, nakon čega je komisija sačinila izveštaj o stručnoj oceni ponuda i konstatovala da je najpovoljnija ponuda ponuđača „Ekokarika“, da bi okrivljeni sa ovim preduzećem na osnovu tog izveštaja dana 28.12.2011. godine zaključio ugovor o isporuci 3.500.000,00 kilograma uljnih emulzija za loženje, iako mu je bilo poznato da je na osnovu mišljenja Opštinske uprave Opštine Trstenik od 18.04.2011. godine Ministarstvo životne sredine odbilo zahtev „Ekokarike“ za bilo kakvo korišćenje emulzija dobijenih tretmanom kao energenta, odnosno njegovo spaljivanje bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa propisima i pribavljanja saglasnosti na takvu studiju, pa je na osnovu zaključenog ugovora u označenom periodu „Ekokarika“, isporučila JKP „Energetika“ 520.000 kilograma emulzije dobijene tretmanom kao energenta, koji je spaljen u gradskoj toplani JKP „Energetika“ u Trsteniku, u ukupnoj vrednosti od 16.900.000,00 dinara, u kom iznosu je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist preduzeću „Ekokarika“ doo iz Beograda.

Odredbom člana 20. stav 1. KZ, je propisano da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi, a stavom 2. istog člana je određeno da krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

Institut krajnje nužde, koji isključuje protivpravnost tj.predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela, moguće je primeniti u situaciji kada iz činjeničnog opisa radnje izvršenja u izreci pravnosnažne presude proizlazi postojanje elemenata krajnje nužde – opasnosti i otklanjanja opasnosti, kao i uslova koji se vezuju za ove elemente.

Kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni, svestan zabranjenosti svog dela, čije izvršenje je i hteo, označene radnje preduzeo u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi drugome – preduzeću „Ekokarika“ u iznosu od 16.900.000,00 dinara, a ne radi otklanjanja istovremene neskrivljene opasnosti, koja se na drugi način nije mogla otkloniti i da pri tome učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo, dakle, nisu opisani elementi krajnje nužde, koji se tiču opasnosti i otklanjanja opasnosti, to, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta krajnje nužde iz člana 20. KZ. Shodno iznetom, kako se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, to su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 20. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da se osuđujuća presuda zasniva na tezi da „Ekokarika“ nije imala dozvolu za trgovinu naftom i naftnim derivatima niti opasnim otpadom, njegovo iskorišćavanje ili ponovnu upotrebu, kako je to označeno u izreci presude, a da se u obrazloženju presude navodi da „Ekokarika“ ne poseduje dozvolu za korišćenje ovakvog energenta – emulzije kao goriva odnosno dozvolu za spaljivanje istog.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima ne ukazuje da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, već da su razlozi drugostepene presude protivrečni izreci, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju ovog suda branilac navodima zahteva da je opis radnje krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom, potpuno nejasan, ukazuje i na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, odnosno povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i to da u spisima predmeta postoje dokazi da je „Ekokarika“ imala dozvolu nadležnog ministarstva za korišćenje predmetnog energenta kao i da je svaki podatak unet u dokument o kretanju otpada pod b), koji je okrivljeni potpisao i pečatom overio, tačan, ističući da nije pouzdano utvrđeno ko je vlasnik predmetnog otpada, ali da iz spisa predmeta očigledno proizlazi da je to „Energetika“. Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza, izvodi svoje činjenične zaključke drugačije od utvrđenih u pravnosnažnim presudama i na taj način ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP.

Branilac navodima zahteva da su u konkretnom slučaju povređene zakonske odredbe o uračunavanju pritvora, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz člana 332. tačka 2) i člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2), 332. tačka 2), 460. i 439. tačka 4) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni sud je našao da je isti neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog označenih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima, koja u postupku ima okrivljeni.

Kako iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni BB, pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 2/23 od 13.07.2023. godine lično primio dana 24.08.2023. godine, a da je njegov branilac, advokat Zoran Jakovljević, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo preko pošte dana 05.10.2023. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Jakovljevića, ocenio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u stavu I, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić