Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka a zakonski zastupnik maloletne je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 441/22 od 13.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Nišu K 458/22 od 13.07.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladimira Pavlovića - advokat Jelena Stanković, zbog povreda odredaba člana 16, 25, 181 i 182 KZ, člana 500. i 84. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Vladimira Pavlovića u podnetom zahtevu navodi da se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. sav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonit dokaz navodi službenu belešku Centra za socijalni rad od 30.11.2021. godine, iz razloga što je sastavljena bez naloga i ovlašćenja tužioca a odnosi se na saslušanje maloletne oštećene od strane psihologa, pedagoga i socijalnog radnika Centra sa socijalni rad, van toka krivičnog postupka, a lica koja su vršila ispitavanje nisu bila ovlašćena na takvu radnju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, službena beleška Centra za socijalni rad od 30.11.2021. godine je sastavljena bez naloga i ovlašćenja tužioca iz razloga što se radi o dokazu koji se i ne pribavlja po nalogu i ovlašćenju tužioca i ne radi se o ispitivanju maloletne oštećene od strane psihologa, pedagoga i socijalnog radnika Centra sa socijalni rad, (a koji su inače stručni i ovlašćeni da preduzmu radnju obavljanja razgovora sa maloletnom oštećenom), u smislu radnje ispitivanja koju preduzima organ krivičnog postupka prema odredbama ZKP, već o radnji koja se preduzima u okviru postupanja i ovlašćenja koja ima Centar za socijalni rad i kao takav je izveden na glavnom pretresu i cenjen od strane suda i predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

U obrazloženju zahteva se navodi i da pravnosnažna presuda ne sadrži subjektivni element krivičnog dela na koji način se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Vladimir Pavlović je u periodu od oktobra 2021. godine do 29.11.2021. godine u uračunljivom stanju, kao drugo lice zloupotrebom položaja, izvršio polne radnje nad detetom... koja mu je poverena radi učenja i vaspitanja, ... u cilju zadovoljenja svog polnog nagona, ..., pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Vladimira Pavlovića stoje sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 181. stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ, u vezi sa članom 61. KZ, za koje je oglašen krivim, pa su navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Pavlovića u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povrede člana 16, 181 i 182 KZ, člana 500. i 84. ZKP, te navodi da je izreka presude nerazumljiva u pogledu vremena i mesta preduzimanja svake pojedinačne radnje izvršenja, na koji način ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored navedenog, u zahtevu se navodi i da presuda ne sadrži obrazloženje namere okrivljenog da svoj seksualni nagon zadovolji prema oštećenoj, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, u zahtevu se navodi da su se veštaci lažno predstavljali iz razloga što na njihovom pečatu stoji da im je uža specijalnost dečija psihijatrija, što ne postoji kao uža, već kao redovna specijalizacija, te da su nalaz i mišljenje sastavljeni od strane nekvalifikovanih ličnosti za veštačenje maloletnih lica, kao i da je bilo nužno izvesti dokaz saslušanjem maloletne oštećene i da sud nije u potpunosti izveo sve dokaze o odlučnim činjenicama, a one koje je izveo je pogrešno ocenio, na koji način se osporava kredibilitet veštaka i utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je stoga, Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Pavlovića - advokata Jelene Stanković, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci presude odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić