Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 162/10
15.09.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog Ž. M., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. Krivičnog zakonika, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 479/10 od 27.7.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-1-3022/10 od 12.5.2010. godine,  u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu osuđenog Ž. M., dana 15.9.2010. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 479/10 od 27.7.2010.godine i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-1-3022/10 od 12.5.2010. godine, povređen zakon u korist osuđenog Ž. M. (član 369.tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 50. stav 3. tačka 5. Krivičnog zakonika).

O b r a z l o ž e nj e

                        Presudom Opštinskog suda u Paraćinu K. 545/09 od 27.10.2009.godine Ž. M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, uz obavezu da na ime paušala isplati sudu iznos od 2.500,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Istom presudom prema okrivljenom Ž. M. izrečena je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca po pravnosnažnosti presude a po osnovu iz člana 297. stav 5. KZ.

 

                        Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-1-3022/10 od 12.5.2010. godine uvažena je žalba Opštinskog javnog tužioca, i preinačena presuda Opštinskog suda u Paraćinu K. 545/09 od 27.10.2009.godine samo u delu

izrečene sankcije tako što je Apelacioni sud  okrivljenog Ž. M. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od mesec dana po prijemu presude, ako je ne plati u ovom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan zatvora, a u ostalom – nepreinačenom delu prvostepena presuda ostala je nepromenjena.

                        Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-1-3022/10 od 12.5.2010. godine, Republički javni tužilac podigao je  zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 479/10 od 27.7.2010. godine, zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP u vezi člana 50. stav 3. tačka 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, te da utvrdi da je presudom Apelacionog suda povređen krivični zakon u korist okrivljenog Ž. M..

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća  u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, a u prisustvu osuđenog Ž. M.,  na kojoj je razmotrio sve spise predmeta,  pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

            Zahtev  za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Osnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud učinio povredu zakona u korist osuđenog iz člana 369. tačka 4. ZKP u vezi člana 50. stav 3. tačka 5. KZ, kada je preinačio prvostepenu presudu u pogledu izrečene krivične sankcije i okrivljenog osudio na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara.

 

                        Odredbom člana 50. stav 3. tačka 5. Krivičnog zakonika, propisano je da se novčana kazna kao glavna kazna izriče u iznosu najmanje 100.000,00 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine, a u konkretnoj situaciji za predmetno krivično delo propisana je kazna zatvora do četiri godine.

 

                        Prema tome, kada je za krivično delo propisana kazna zatvora do četiri godine, bez naznačenja najmanje mere tada se na osnovu člana 57. stav 1. tačka 6. KZ kazna može ublažiti na novčanu kaznu u smislu člana 50. stav 3. tačka 5. KZ od najmanje 100.000,00 dinara.

 

                        Stoga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud svojom odlukom o izricanju novčane kazne u iznosu od 60.000,00 dinara povredio odredbu člana 50. stav 3. tačka 5. Krivičnog zakonika i prekoračio ovlašćenja koja shodno tom propisu ima prilikom izricanja novčane kazne i time u korist osuđenog Ž. M. učinio povredu Krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP.

 

                        Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i na osnovu odredbe člana 30. stav 1. člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), člana 24. stav 7. ZKP, a primenom člana 425. stav 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude, tako što ne dirajući u pobijanu pravnosnažnu presudu utvrdio da je istom učinjena povreda zakona na koju je ukazano u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

 

Zapisničar-savetnik                                                                   Predsednik veća

 

Mila Ristić,s.r.                                                                                          sudija

                                                                                                               Goran Čavlina,s.r.