U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Duška Puđe, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 8K.br.630/21 od 07.07.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 309/23 od 05.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Duška Puđe, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 8K.br.630/21 od 07.07.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 309/23 od 05.06.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 8K.br.630/21 od 07.07.2022. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine, te mu je zatim opozvana uslovna osuda koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine i iz iste uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.10.2021. godine do 25.05.2022. godine.

Istom presudom okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to 109,97 grama amfetamina u obliku sulfatnih soli i kofeina i električne vagice bele boje. Od okrivljenog AA je oduzeta imovinska korist u iznosu od 3.000,00 dinara. Određeno je da se okrivljeni oslobađa plaćanja troškova krivičnog postupka i da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 309/23 od 05.06.2023. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Duška Puđe, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu 8K.br.630/21 od 07.07.2022. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i zadržao mu kao pravilno uzetu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci nakon opoziva uslovne osude izrečene pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine, te je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.10.2021. godine do 25.05.2022. godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA - advokata Duška Puđe, pa je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog AA potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Duško Puđa, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Višeg suda u Beogradu 8K.br.630/21 od 07.07.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 309/23 od 05.06.2023. godine tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ ili krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i primenom stava 3. u prvom slučaju, odnosno stava 6. u drugom slučaju, osloboditi ga od kazne, te mu opozvati uslovnu osudu izrečenu presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa vremenom proveravanja od 3 godine ili da okrivljenog oglasi krivim za jedno od navedenih krivičnih dela i osudi ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, s tim da se ista ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i da mu ne opoziva uslovnu osudu izrečenu presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine, ali u oba slučaja uz izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta i oduzimanja imovinske koristi kao u pobijanim presudama.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog, jer su oba nižestepena suda pogrešnog stava kada nalaze da u odnosu na okrivljenog ne treba primeniti u punoj meri odredbu člana 246. stav 6. KZ koja ih ovlašćuje da u potpunosti oslobode od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, a što je okrivljeni u konkretnom slučaju nesporno otkrio. Pored toga, branilac okrivljenog ističe i da je nepravilna odluka suda da okrivljenom opozove ranije izrečenu uslovnu osudu i to posebno odluka drugostepenog suda, obzirom da je drugostepeni sud okrivljenom za izvršenje predmetnog krivičnog dela drugostepenom presudom utvrdio kaznu zatvora manju od dve godine, a u kom slučaju prema članu 67. stav 1. KZ ne postoji obaveza opoziva uslovne osude od strane suda nego samo mogućnost opoziva uslovne osude shodno odredbi člana 67. stav 2. KZ i to po oceni svih okolnosti koje se odnose na učinjeno krivično delo i učinioca, a posebno pobuda iz kojih je predmetno krivično delo učinjeno.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) i povrede zakona u smislu člana 439. tačka 3) ZKP, podrazumeva pre svega prekoračenje granica ovlašćenja koje je sud imao po zakonu donoseći tu odluku.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da će se ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od 3 do 12 godina.

Odredbom člana 246. stav 6. KZ je propisano da se učinilac dela iz stava 1. do 5. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, proizilazi da je primena odredbe člana 246. stav 6. KZ fakultativne prirode, odnosno da ista predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 5 tog člana, tj. samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da, u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu, istog oslobodi od kazne za predmetno krivično delo, dakle proizilazi da sud nije u obavezi da oslobodi od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.

Polazeći od navedenog, nižestepeni sudovi su, ceneći okolnost da je okrivljeni AA tokom postupka otkrio lice od koga je nabavio predmetnu opojnu drogu i da je na bazi informacija dobijenih od okrivljenog podneta krivična prijava protiv tog lica, primenili odredbu člana 246. stav 6. KZ i zaključili da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se okrivljenom po osnovu članova 56. tačka 2) i 57. stav 4. KZ kazna ublaži, te je prvostepeni sud okrivljenom AA za izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje ga je oglasio krivim, izrekao kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, dok je drugostepeni sud preinačenjem pobijane prvostepene presude u pogledu odluke o kazni okrivljenom za predmetno krivično delo izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci. Dakle, nižestepeni sudovi su okrivljenom izrekli kaznu zatvora koja je propisana kao vrsta krivične sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu predmetnog krivičnog dela i oba suda su okrivljenom istu odmerila u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma kazne zatvora (dvanaest godina), tačnije izrekli su mu kaznu zatvora ispod zakonom predviđenog minimuma (tri godine), pa je stoga krivična sankcija u konkretnom slučaju odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo.

Pored toga, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ističe da je nepravilna odluka suda da okrivljenom opozove uslovnu osudu koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine i iz iste mu uzme kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. Naime, kako je prvostepeni sud okrivljenom za izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje ga je oglasio krivim, izrekao kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, to je u toj situaciji opozivanje uslovne osude zbog novog učinjenog krivičnog dela u vreme proveravanja bilo obavezno shodno odredbi člana 67. stav 1. KZ. Drugostepeni sud je, preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, okrivljenom AA za izvršeno predmetno krivično delo izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu zadržao kao pravilno uzetu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci nakon opoziva uslovne osude izrečene pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1530/20 od 21.10.2020. godine, a koja odluka drugostepenog suda je stvar slobodne sudijske procene i to nakon ocene svih okolnosti koje se odnose na učinjeno krivično delo i učinioca i navedena odluka ni u čemu nije u suprotnosti sa odredbom člana 67. stav 2. KZ koja u toj situaciji predviđa mogućnost opozivanja uslovne osude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi nepravilno primenili odredbu člana 16. stav 2. i 5. ZKP, obzirom da nisu nepristrasno i sa jednakom pažnjom utvrdili činjenice koje idu u korist okrivljenom i činjenice koje ga terete, te da sumnju u pogledu odlučnih činjenica nisu rešili u korist okrivljenog. Pored toga, branilac u podnetom zahtevu osporava činjenično utvrđenje i zaključak suda da je okrivljeni AA izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, isticanjem da iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni imao prethodni dogovor sa policijom u vezi kupovine predmetne opojne droge, te da njegovim umišljajem nije bila obuhvaćena kupovina opojne droge u količini koja je pronađena u njegovoj zgradi i držanje iste radi prodaje, zbog čega je sud trebalo da prihvati istinitu odbranu okrivljenog, a koji navodi branioca okrivljenog kojima on suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane suda bi predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Duška Puđe, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić