Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 224/23 od 24.05.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 964/19 od 31.01.2023. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezana tužilja da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 265.500,00 dinara u roku od 15 dana, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotputno utvrđenog činjeničng stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena ...1985. godine) sa porodicom, suprugom VV i dvoje maloletne dece, živi na spratu porodične kuće u ... u ulici ... broj ... . Tuženi, otac tužilje (rođen ...1955. godine) živi na istoj adresi, u prizemlju porodične kuće. Među parničnim strankama su poremećeni odnosi prvenstveno zbog nerazrešenih imovinskih odnosa u pogledu porodične kuće u kojoj žive. U toku 2016. godine međusobni odnosi su se dodatno pogoršali nakon što je tuženi od tužilje i njenog supruga tražio deo novca koji je uložio u kuću. Tuženi i njegova supruga, sada pok. GG su 03.10.2017. godine podneli tužbu radi utvrđenja prava svojine na porodičnoj kući, u kom predmetu je određen prekid postupka usled smrti stranke. Vođen je i postupak radi smetanja državine po tužbi tuženog i njegove pok. supruge, koje je izvršeno od strane supruga tužilje dana 03.11.2017. godine, Postupak je pravnosnažno okončano usvajanjem tužbenog zahteva. Tužilja je dana 06.05.2018. godine prijavila policiji da joj je tuženi u hodniku u kuće u kojoj žive preprečio put i zadao udarac otvorenom šakom u predelu lica. Sukob je nastao oko poštanskog sandučeta i prezimena koje je trebalo da stoji na istom. Naredbom MUP-a PU Novi Sad OKP 7495/18 od 06.05.2018. godine tuženom su određene hitne mere u trajanju od 48 sati i zabranjeno mu je da kontaktira žrtvu – tužilju u ovoj parnici i da joj prilazi. Hitne mere su rešenjem suda KN 395/18 od 07.05.2018. godine produžene za 30 dana i na isti period određena je hitna mera privremenog udaljenja tuženog iz kuće u kojoj stranke stanuju. Tužilja nije podnela krivičnu prijavu zbog krivičnog dela nasilje u porodici povodom ovog događaja. Tuženi se takođe obraćao policiji zbog sukoba koji je imao sa suprugom tužilje tako što je dana 25.03.2017. godine telefonom prijavio da ga je jedno lice fizički napalo, pa je patrola PI Futog izašla na lica mesta i obavila razgovor sa tuženim koji je izjavio da se raspravljao sa zetom čija je to kuća i ko je više para uložio, da nije bilo vređanja, niti fizičkog kontakta, ali da želi da se navedeni problem reši. Tom prilikom je obavljen razgovor i sa zetom VV koji je izjavio da je do rasprave došlo oko prava na kuću, jer je on za sebe i svoju porodicu sredio sprat gde živi, ali nije želeo da da izjavu o tom događaju. Tuženi se dana 10.05.2018. godine obratio lično načelniku MUP-a PU Novi Sad sa molbom da ga primi na razgovor, jer traži policijsku zaštitu za sebe i svoju suprugu, radi upoznavanja sa problemima koje pravi njegov zet VV koji je zaposlen u policiji. U molbi je naveo da su njemu izrečene hitne mere u trajanju od 30 dana u periodu od 08.05.-08.06.2018. godine za koje smatra da su nezakonite i da je odluka doneta u „režiji“ zeta, sa ciljem da se njegova supruga i on isele iz kuće. Tuženi u periodu dok su mu bile izrečene hitne zabrane kontaktiranja tužilje, par dana spavao u automobilu na parkingu firme, a potom u maloj sobi koju mu je ustupio direktor. Ubrzo je sa suprugom otišao u ..., kod druge ćerke. U tom periodu je preminula supruga tuženog, a prema otpusnoj listi Doma zdravlja u ... gde je lečena, navedeno je da je primljena zbog lupanja srca, nervoze i nagona za povraćanje, te da je tom prilikom navela da je par dana imala veći psihički stres zbog porodičnih problema. Preminula je dana ...2018. godine i sahranjena je u ..., o čemu tužilja nije bila obaveštena zbog narušenih porodičnih odnosa. Centar za socijalni rad Grada Novog Sada, nakon obavljenog razgovora samo sa tužiljom, u izveštaju od 16.08.2018. godine je naveo da je na osnovu dobijenih informacija utvrđeno da su prisutni poremećaji porodičnih odnosa između stranaka već duži niz godina, da prema njenim rečima tuženi konzumira alkohol i postoji indikacija da nije psihički stabilan, te da tužilja i njena porodica osećaju nespokojstvo i strah za ličnu bezbenost, pa je mišljenja da su mere zaštite od nasilja u porodici svrsishodne. Dopuna nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Grada Novog Sada je izvršena nakon obavljenog razgovora sa tužiljom, tuženim i svedokom DD, u kojoj je navedeno da je nakon saslušavanja obe stranke u postupku stručni tim zaključio da se radi o poremećenim porodičnim odnosima koji su povremeno eksalirali u sukobe zbog života u istoj porodičnoj kući, te da se u porodičnoj dinamici ne može govoriti o postojanju kontinuiranog nasilnog odnosa jednog člana u odnosu na druge. Tuženi živi u fizički odvojenom prostoru u odnosu na tužilju i njenu porodicu, tako da ne ugrožava njeno svakodnevno funkcionisanje, zbog čega je centar mišljenja da nisu opravdane mere zaštite od nasilja u porodici, predložene od strane tužilje. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada od 29.10.2019. godine u porodici postoje poremećeni odnosi duži niz godina, radi se o multiproblemskoj situaciji, gde se već vode sudski postupci vezani za imovinska pitanja, koja je praćena verbalnim raspravama, a obe strane se pozivaju na postojanje potencijalnog nasilja. Tužilja ispoljava emocionalne reakcije prilikom razgovora u vidu plača, verbalizuje neprihvatanje prisustva oca u zajedničkoj kući, ali ne argumentuje to konkretnim događajima i autentično stručni tim nije mogao da ustanovi koji su to konkretno događaji i situacije u kojima se ona oseća nebezbedno i čime opravdava strah koji verbalizuje, da su odnosi u njenoj primarnoj porodici složeni, da se na osnovu razgovora sa tužiljom, njenim ocem i sestrom ukazuje na problematiku koja datira od ranije, koja je povezana sa tužiljinim osećajem nepripadanja i odbačenosti od strane primarne porodice, te da predložene mere zaštite od nasilja nisu opravdane i svrsishodne jer ne postoji rizik od nasilja.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici, u smislu tog zakona, ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Ceneći sve okolnosti slučaja, a posebno analizirajući nalaz i mišljenje centra za socijalni rad od 20.11.2018. godine koji je sačinjen na temelju jednostrane procene, samo na osnovu razgovora sa tužiljom, dopune koja je sačinjena nakon razgovora sa tužiljom, tuženim i svedokom DD (drugom ćerkom tuženog) i dopune nalaza i mišljenja od 29.10.2019. godine, pravilno su sudovi zaključili da navodi tužilje o nasilju koje tvrdi da je pretrpela od strane oca nisu dokazani, odnosno da među strankama jeste dolazilo do konflikta i neprijatnih situacija ali da su njihovi sukobi imovinske prirode i da se ne radi o radnjama nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, budući da se ne može govoriti o postojanju kontinuiranog nasilnog odnosa jednog člana u odnosu na druge, posebno imajući u vidu da stranke žive u fizički odvojenom prostoru pri čemu tuženi ne ugrožava svakodnevno funkcionisanje tužilje i članova njenog domaćinstva.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tužilja u reviziji naročito insistira na nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada koji je dat prilikom prvog obavljenog razgovora sa njom, u kome je dato mišljenje o opravdanosti izricanja traženih mera zaštite.

Prema članu 286. Porodičnog zakona, sud može da zatražiti od organa starateljstva, ako taj organ nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, da mu pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere. Sudovi su mišljenje organa starateljstva na koji se tužilja u reviziji poziva uzeli u obzir, ali i dopunu koja je sačinjena nakon razgovora sa tužiljom, tuženim i drugom ćerkom tuženog, kao i dopunu nalaza i mišljenja od 19.10.2019. godine kojom je odgovoreno na sve istaknute primedbe u pogledu razlike između dva prethodna izveštaja. Mišljenje organa starateljstva je samo jedan od dokaza koji je sud cenio u skladu sa članom 8. ZPP, posebno i zajedno sa drugim izvedenim dokazima. U ovom slučaju organ starateljstva se tri puta izjašnjavao o traženim merama zaštite. U prvom izjašnjenju koje je dato samo na osnovu razgovora sa tužiljom navedeno je da su mere zaštite od nasilja u porodici koje je tužilja tražila svrsishodne. Međutim, u dopuni nalaza i mišljenja i nalazu i mišljenju od 29.10.2019. godine, Centar je mišljenja da se ne radi o radnjama nasilja u porodici i da se ne može govoriti o postojanju kontinuiranog nasilnog odnosa jednog člana u odnosu na druge, te da tuženi živi u fizički odvojenom prostoru u odnosu na tužilju i njenu porodicu i ne ugrožava njihovo svakodnevno funkcionisanje, zbog čega nisu opravdane mere zaštite od nasilja u porodici predložene od strane tužilje. Sud je ove dokaze cenio u sklopu drugih izvedenih dokaza i iskaza parničnih stranaka i zaključio da se ne može govoriti o aktima nasilja u porodici koji bi uslov za određivanje mera zaštite.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Po oceni Vrhovnog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 154. istog zakona odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić