Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredabi parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 29.01.2018. godine do 13.12.2019. godine, prvo na određeno vreme a od 18.11.2019 na neodređeno vreme. Nakon zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme tužilja je tuženom 05.12.2019. godine dostavila rešenje NSZ – Filijale Zrenjanina od 27.09.2019. godine, sa zahtevom da radi na lakšem radnom mestu, jer je navedenim rešenjem tužilji utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, a prema kom rešenju tužilja nije sposobna za težak fizički rad, rad noću i normirani rad. Tuženi je po prijemu rešenja tužilju privremeno, bez donošenja rešenja, premestio da obavlja poslove koji nisu sistematizovani i koji nisu podrazumevali ostvarenje norme i rad noću, a koji su obavljale zaposlene po povratku sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Sistematizovani poslovi kod tuženog koji nisu podrazumevali rad noću i nisu bili normirani prema izveštaju za decembar 2019. godine bili su popunjeni, jer je tuženi predvideo da je potrebno 3 izvršioca na poslovima radnika ..., od kog broja 2 izvršioca su bili zaposleni, osobe sa invaliditetom, dok je za obavljanje poslova ... bilo potrebno ukupno 12 izvršilaca u 3 organizacione jedinice, a od kog broja 9 izvršilaca su bili zaposleni – osobe sa invaliditetom. Rešenjem o otkazu Ugovora o radu od 13.12.2019. godine, tužilji je kao zaposlenoj na poslovima radnika ... otkazan Ugovor o radu od 18.11.2019. godine, uz poziv na odredbe člana 102. stav 2. i člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, kao višku zaposlenih, a zbog nemogućnosti tuženog kao poslodavca da tužilji obezbedi obavljanje poslova prema njenim radnim sposobnostima. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da tuženi tužilji ne može da obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova prema njenoj radnoj sposobnosti, da se ona zbog toga smatra viškom zaposlenih, te da joj se otkazuje ugovor o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev jer je zaključio da nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za otkaz ugovora o radu od strane tuženog predviđeni u članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, iz razloga što tuženi, u toku postupka nije dokazao da su postojale tehnološke, organizacione i ekonomske promene, da je osporeno rešenje nezakonito, te je sud obavezao tuženog da tužilju vrati na rad, odnosno ponovo ponudi zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme u skladu sa njenom preostalom radnom sposobnošću.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i obavezivanje tuženog da tužilji ponudi ponovo zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme kod tuženog u skladu sa njenom preostalom radnom sposobnošću zaključivanjem novog ugovora o radu uz prijavu na obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje, sa obrazloženjem da prestanak potrebe za radom tužilje na poslovima radnika ..., a koji su podrazumevali rad noću i ostvarenje norme, nije bio uslovljen eventualnim tehnološkim, organizacionim i ekonomskim promenama, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud, već činjenicom da tuženi u odnosu na utvrđeni status tužilje kao osobe sa invaliditetom, koja ima pravo na zapošljavanje pod opštim uslovima uz određena ograničenja, nije imao mogućnosti da u skladu sa utvrđenom radnom sposobnošću prema rešenju NZS tužilji obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija tužilje nije osnovana, jer je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan njen zahtev.

Odredbom člana 80. stav 1. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...13/17), propisano je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom i da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Odredbom člana 81. stav 2. istog Zakona propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Odredbom člana 101. Zakona o radu, regulisana je zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama: zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. Zakona o radu, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 4. stav 2. tačka 6. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br.36/09 i 32/13), propisano je da, status osobe sa invaliditetom ima lice kome se u skladu sa ovim zakonom proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održavanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja. Odredbom člana 22. ovog Zakona propisano je da se osobe sa invaliditetom zapošljavaju pod opštim ili pod posebnim uslovima dok je odredbom člana 23. stav 1. propisano da se zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova radnog mesta ili poslova i radnog mesta, a stavom 3. da se pod prilagođavanjem poslova podrazumeva prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.

Takođe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji je zakonito, s obzirom da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 27.09.2019. godine, tužilji utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, da nije sposobna za težak fizički rad, rad noću i normiran rad, pa kako tuženi nije u mogućnosti da tužilji kao osobi sa invaliditetom obezbedi poslove koji odgovaraju njenim radnim sposobnostima, ona ulazi u status tehnološkog viška u smislu člana 102. stav 2 Zakona o radu, pa je pravilno tuženi doneo osporeno rešenjem s pozivom na odredbu 102. stav 2. i člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i otkazao ugovor o radu tužilji kao višku zaposlenih, a zbog čega ne postoji ni pravni osnov po kom bi se konstituisala obaveza tuženog da tužilju vrati na rad.

Neosnovani su navodi u reviziji tužilje da tuženi kao poslodavac nije iscrpeo sve mogućnosti radnog angažovanja lica sa invaliditetom, da iako je imao sistematizovana radna mesta na kome su radili invalidi rada, da su postojala radna mesta na kojima bi tužilja mogla raditi, i to kao radnik ... . Takvi sistematizovani poslovi su popunjeni potrebnim brojem izvršilaca, a s obzirom na utvrđen status tužilje, status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, tuženi nije imao ni zakonsku obavezu da saglasno citiranoj odredbi člana 23. stav 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, prilagođava sistematizovane poslove (u pogledu radnih procesa i radnih zadataka) tužilji i njenoj preostaloj radnoj sposobnosti.

Suprotno navodima revizije tužilje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i zakonito.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka – sastava revizije je neosnovan, budući da tužilja u ovom postupku nije uspela, u smislu člana 165. stav 1 ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić