Na osnovu člana 87. stav 1. i 3. KZ, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to fantomke narandžaste boje, šorca plavo-belo- crne boje, jednog para patika marke „adidas“ crne boje i jednog duksa crno-sive boje sa natpisom „Puma“.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenom „Petrol“ DOO Beograd, dosuđen je u celosti imovinskopravni zahtev u iznosu od 34.930,00 dinara a okrivljeni je obavezan da oštećenom navedeni iznos isplati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, u vezi člana 261. stav 2. tačka 1), 3) i 9) ZKP, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, i to troškove koji su nastali pred VJT u Novom Sadu u iznosu od 3.700,00 dinara na ime uzimanja bukalnog brisa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, u iznosu od 13.400,00 dinara ime nespornog uzorka KCV, na ime balističkog veštačenja u iznosu od 6.810,00 dinara, te na ime DNK veštačenja u iznosu od 6.877,78 dinara, kao i nagradu i nužne izdatke branioca po službenoj dužnosti – advokata Stevana Tikvickog u iznosu od 72.000,00 dinara, kao i da sudu naknadi troškove na ime dovođenja okrivljenog u ukupnom iznosu od 4.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, odnosno ukupno 106.787,78 dinara, sve u roku roku od pet meseci od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 151. ZKP, naloženo je PU Novi Sad, OKP- Grupi za suzbijanje imovinskih delikata, da nakon pravnosnažnosti presude okrivljenom vrati jedan mobilni telefon marke „Tesla“ model 3.1 lite, crno sive boje, sa SIM karticom Telenor operatera i jedan mobilni telefon marke „Alcatel“ crne boje.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.769/22 od 29.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Zorana Simanovskog, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 22/2021 od 30.05.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Simanovskog - advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Zorana Simanovskog ističe da je prvostepena presuda zasnovana na dokazima koji po načinu pribavljanja nisu zakoniti, a kao nezakonite dokaze označava, pre svega, CD koji se nalazi u svetlo-braon omotu, koji po svojoj sadržini predstavlja presnimani deo kritičnog događaja koji je bio pohranjen na hard disku benzinske pumpe i koji je prethodno snimljen bezbednosnim kamerama. Prema navodima zahteva, predmetni snimak je valjalo izdvojiti iz spisa na osnovu člana 152. stav 3. ZKP, koji propisuje da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica, a što prema stavu branioca vodi primeni člana 157. ZKP, odnosno izdavanju naredbe o pretresanju, sačinjavanja zapisnika o pretresanju uz prisustvo dva svedoka i dr, što nije učinjeno u konkretnom slučaju, a zbog čega način pribavljanja CD čini nezakonitim dokazom.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ocenio je ove navode neosnovanim i o tome u obrazloženju svoje odluke Kž1 769/22 od 29.03.2023. godine, na strani 4 stav treći, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da predmetni CD predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice u postupku i da stoga ne predstavlja nezakonit dokaz po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, i upućuje.

Pored toga, suprotno izloženim navodima zahteva, sigurnosne kamere ne predstavljaju uređaje za automatsku obradu podataka, niti opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi u smislu člana 152. stav 3. ZKP, za čije pretresanje je neophodna naredba suda. Po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju radi se o predmetu iz člana 147. ZKP, koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, i kao takav se može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, obzirom da je reč o video zapisu snimka sa nadzorne kamere, koji je sačinjen na licu mesta prilikom izršenja predmetnog krivičnog dela, pri čemu je nadzorna kamera postavljena kao vid opštih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima od strane držaoca tih prostorija, odnosno u objektima kao što su benzinske pumpe, u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbednosnih razloga.

Stoga Vrhovni sud nalazi da predmetni snimak sa video zapisom sa lica mesta, koji je nastao primenom opštih i bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini, te da se na istom može zasnivati presuda, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, neosnovani.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog ističe i da nezakonit dokaz predstavlja zapisnik o veštačenju NKCF – Regionalni centar za kriminalističku forenziku u Novom Sadu od 24.09.2020. godine, koje je izvršeno po naredbi OJT Novi Sad Ktr br.2364/20 u pogledu veštačenja pištolja marke „Eurorams“, koja je izdata u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, a ne u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog Zorana Simanovskog, dakle u drugom krivičnom postupku, u odnosu na drugo lice, u kojem okrivljeni nema nikakvu procesnu ulogu, zbog čega predstavlja nezakonit dokaz.

Stoji činjenica da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio uvid u navedeni zapisnik o balističkom veštačenju od 24.09.2020. godine, međutim, po oceni ovoga suda prvostepena presuda nije zasnovana samo na ovom dokazu.

Naime, iz navedenog zapisnika od 24.09.2020. godine proizilazi da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, dostavljajući naredbu za balističko veštačenje sudskom veštaku Dragoljubu Iliću, tražio da se veštačenjem utvrdi da li je predmetno oružje funkcionalno ispravno i u koju vrstu spada predmetno oružje prema Zakonu o oružju i municiji. Naknadno, Viši javni tužilac u Novom Sadu je naredbom Kti br.98/20 od 30.09.2020. godine tražio od istog veštaka – od Dragoljuba Ilića, da se izvrši balističko veštačenje dostavljenih čaura izuzetih sa lica mesta izvršenog uviđaja u ..., ulica ... broj .., a ovo veštačenje traženo je u postupku koji se vodio protiv okrivljenog Zorana Simanovskog.

Imajući u vidu navedeno – da zapisnik o balističkom veštačenju od 24.09.2020. godine sadrži nalaz i mišljenje o karakteristikama, kategorizaciji i ispravnosti predmetnog pištolja,te da ovaj nalaz i mišljenje predstavlja sastavni deo nalaza i mišljenja koji je dao isti sudski veštak dana 30.09.2020. godine u postupku koji se vodio protiv okrivljenog Zorana Simanovskog, to je očigledno da predmetno veštačenje ne predstavlja nezakonito pribavljen dokaz, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom neosnovano ukazuje, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić