Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.11/23 od 08.05.2023. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Uroša Obradovića, presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.205/22 od 04.11.2022. godine preinačena je tako što je okrivljeni na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom iz člana 286. stav 1. KZ.

Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.787/23 od 07.08.2023. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.11/23 od 08.05.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 286. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog AA.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog – advokatu Urošu Obradoviću, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu ističe da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2), odnosno povredu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 286. stav 1. KZ, jer su i po nalaženju ovoga suda razlozi dati u pobijanoj presudi protivrečni izreci, nejasni i u znatnoj meri međusobno protivrečni, pa nije jasna odluka suda da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 286. stav 1. KZ.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP, presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema osnova za primenu mere bezbednosti. Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protipravno i skrivljeno, dok je stavom 2. istog člana propisano da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Dakle, oslobađajuća presuda na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP može se doneti ukoliko krivično delo ne sadrži sva obeležja krivičnog dela određena zakonom, te kada je, iako postoje sva obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je prvostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom iz člaan 286. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je „od neutvrđenog dana do 02.09.2020. godine ... protivno propisima skladištio, odnosno držao lako zapaljivi materijal .... boje, lakove i sirovine za boje i lakove a da pri tome za taj objekat nije posedovao saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija, niti je za taj objekat utvrđena podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara i eksplozija od strane MUP – Sektora za vanredne situacije, što je surpotno odredbama člana 36. stav 3. tačka 6. Zakona o zaštiti požara i člana 8. Zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasova, a u kom objektu je dana 02.09.2020. godine došlo do požara u kojem je izgoreo celokupni skladišni prostor sa zalihama i opremom u vrednosti od 52.837.736,00 dinara, pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, te bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu je bio svestan i da je njegovo delo zabranjeno“.

Drugostepeni sud je okrivljenog oslobodio od optužbe jer, kako je to navedeno u obrazloženju presude, ne postoji protivpravnost krivičnog dela, niti umišljaj okrivljenog, nalazeći da iz dokaza koje je prvostepeni sud na glavnom pretresu izveo i pogrešno cenio jasno proizilazi da je obavljen inspekcijski nadzor nad registrovanim objektom i da nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.

Pored toga, drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke konstatuje i da, ukoliko je inkriminisano ponašanje okrivljenog i postojalo, ovo ponašanje ne predstavlja krivično delo, već eventualno prekršaj, budući da je navedeno krivično delo identično sa obeležjima iz prekršaja iz člana 36. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima, a koji je povoljniji za okrivljenog, iz kojih razloga je okrivljeni oslobođen od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je optužen nije krivično delo.

Postupajući na ovaj način drugostepeni sud je razloge iznete u pobijanoj presudi učinio nejasnim i u znatnoj meri međusobno protivrečnim. Ovo stoga što je potpuno nejasno na osnovu čega drugostepeni sud izvodi zaključak da krivično delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom nije krivično delo, niti je jasno da li postoji inkriminisano ponašanje okrivljenog ili je razlog oslobađajuće presude postojanje prekršaja, koji je prema stavu drugostepenog suda identičnog opisa protivpravnog ponašanja kao predmetno krivično delo.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju protiv okrivljenog nije vođen prekršajni postupak zbog inkriminisanih radnji, već je vođen samo krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 286. stav 1. KZ, te da se pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela ocenjuje samo kada je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, što u konkretnom predmetu nije slučaj, to je nejasan stav drugostepenog suda da inkriminisano ponašanje okrivljenog ne predstavlja krivično delo, već prekršaj, obzirom da je to povoljnije za okrivljenog.

Postupajući na navedeni način, Viši sud u Prokuplju je, kao drugostepeni je prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom presudom učinio povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) odnosno povredu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 286. stav 1. KZ u korist okrivljenog AA, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan podneti zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 493. ZKP samo utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 11/23 od 08.05.2023. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) odnosno člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 286. stav 1. KZ u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić