.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2213/2022
22.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Borko Vasojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1931/21 od 05.07.2021. godine, u sednici održanoj dana 22.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1931/21 od 05.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1931/21 od 05.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1039/15 od 01.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi rešenje tužene Republike Srbije – Višeg suda u Beogradu Su br. 35/14-.. od 24.12.2014. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi pravo tužilje na uvećanu zaradu po osnovu ukupnog vremena provedenog u radnom odnosu – minulog rada od 16% od osnovice, a čiji obračun i isplata će se vršiti od 24.12.2014. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da tužena tužilji naknadi štetu zbog izgubljene uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu – minulog rada, isplati razliku od isplaćenih 10,80% od osnovice do punog iznosa od 16% od osnovice za period od 01.09.2014. godine, pa do 31.10.2019. godine, u ukupnom iznosu od 258.370,17 dinara bruto, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do dana isplate na pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1931/21 od 05.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom odlukom je poništaj rešenja Republike Srbije – Višeg suda u Beogradu Su 35/14-.. od 24.12.2014. godine i utvrđenje prava tužilje na uvećanu zaradu po osnovu ukupnog vremena provedenog u radnom odnosu – minulog rada od 16% od osnovice i naknada štete u visini razlika od isplaćenih 10,80% od osnovice do punog iznosa od 16% od osnovice. Pobijanom odlukom je odbijen tužbeni zahtev uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Tužilja ne dostavlja uz reviziju drugačije odluke, pa imajući u vidu navedeno proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 06.04.2015. godine, vrednost predmeta spora iznosi 1.000,00 dinara.
Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje novca u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
