Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima „samostalni tehničar za poštanski saobraćaj“ u RJ ... . Rešenjem tuženog od 14.11.2016. godine, otkazan mu je ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza utvrđenih članom 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 101. Kolektivnog ugovora tuženog. Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je obavljajući poslove svog radnog mesta (tehičar za šalterske poslove), izvršio neovlašćene isplate u ukupnom iznosu od 153.038,90 dinara sa namenskih tekućih računa, tako što je sproveo transakcije bez prisustva i znanja korisnika, koristeći svoju radnu šifru i pritom naneo štetu trećim licima izvršivši neovlašćenu isplatu, a isplaćeni novac zadržao za sebe. Postupajući na ovaj način tužilac je zanemario predviđena uputstva za rad u pošti prilkom uplate i isplate po računima fizičkih lica – klijenata banaka. Zbog navedenih radnji, tuženi je protiv tužioca podneo i krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Takođe, tužilac je oštećene korisnike obeštetio dana 23.05.2016. godine i 20.06.2016. godine.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i osporeno rešenje poništio smatrajući da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, jer su opredeljene kao radnje sa elementom krivičnog dela a krivica tužioca nije dokazana pravnosnažnom odlukom suda, što rešenje o otkazu ugovora o radu koje je tuženi doneo iz navedenih razloga čini nezakonitim.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac svojim postupanjem učinio povrede radnih obaveza, te da je osporeno rešenje zakonito, a da nepostojanje pravnosnažne odluke suda kojim se utvrđuje krivična odgovornost tužioca nije od značaja za utvrđivanje zakonitosti osporenog rešenja, imajući u vidu da mu je ugovor otkazan zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da je pravilno drugostepeni sud ocenio da opisano ponašanje tužioca prilikom obavljanja posla, koje nije u skladu sa Uputstvom za rad u pošti, predstavlja povredu radne obaveze propisanu odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu, odnosno neavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze, iz kojih razloga je tužbeni zahtev pravilno odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako neavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Iz sadržine navedene odredbe, proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji je prethodio donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog je na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze u vezi obavljanja svojih radnih dužnosti. Naime, tužilac je spornim prilikama, bez prisustva korisnika i nakon što ga je računarski program upozoravao da se lični podaci osnovnih korisnika ne slažu sa ličnim podacima koji su uneti u sistem, nastavio sa transakcijama i sa njihovih tekućih računa podizao novac. Na ovaj način, postupao je protivno predviđenoj proceduri poslovanja, koja je tužiocu bila poznata i svesno svojom krivicom učinio navedenu povredu. Nepridržavanje pravila poslovanja pretpostavka je za pozivanje zaposlenog na odgovornost, pa neovlašćeno podizanje novca sa računa trećih lica, predstavlja kršenje radne discipline zbog čega je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu. Imajući u vidu utvrđeno neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, tuženi je dokazao da u radnjama tužioca ima njegove krivice koja je neophodan uslov da bi došlo do povrede radne obaveze, te da je svojim postupanjem zloupotrebio računarski sistem zbog čega je nastala šteta za treća lica, a za šta on mora snositi odgovornost.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić