Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud trebalo saglasno članu 264. stav 2. ZKP da izdvoji troškove DNK veštačenja koji se odnose isključivo na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i na predmet krivičnog dela – opojnu drogu u količini od 516,30 grama imajući u vidu da je okrivljeni AA oslobođen od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i samim tim saglasno članu 265. stav 1. ZKP ne treba da snosi navedene troškove i isti treba da padnu na teret budžetskih sredstava.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 264. stav 2. ZKP, propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, dok je stavom 3. istog člana propisano da u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove. Plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog okrivljenog posebno.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Višeg suda u Beogradu K.br.206/21 od 22.12.2021. godine okrivljeni AA i Lazar Stančić oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri godine i dva meseca u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 224/22 od 14.06.2022. godine usvajanjem žalbi branioca okrivljenih preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K.br.206/21 od 22.12.2021. godine i okrivljeni Lazar Stančić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja u trajanju od tri godine ne izvrši novo krivično delo.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju okrivljeni AA nije oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a kako se to neosnovano u zahtevu navodi, već je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, to po nalaženju ovoga suda nema mesta primeni odredbe člana 265. stav 1. i 264. stav 2. ZKP, na koje se branilac okrivljenog u podnetom zahtevu poziva, obzirom da se ne radi o situaciji kada je okrivljeni oslobođen od optužbe i kada nije dužan da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, već je u konkretnom slučaju pravilno primenjena odredba člana 264. stav 3. ZKP imajući u vidu da je presudom dvoje okrivljenih oglašeno krivim a sud je odredio koliki će deo troškova snositi svaki od njih.

Sa svega napred iznetog, Vrhovni sud nalazi da nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva iznosi sumnju da li je pravilno utvrđena visina iznosa troškova za okrivljenog AA, na koji način suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to stoga od strane Vrhovnog suda nije ni razmatrano.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dalibora Katančevića odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić