Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parnčinog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona na koju se revizijom ukazuje. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo odgovarajuće pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak ...1978. godine, iz kog braka imaju ćerke GG, rođenu ...1980. godine i DD, rođenu ...1981. godine. Do faktičkog prestanka bračne zajednice došlo je u junu 2005. godine, a brak je razveden presudom Opštinskog suda u Čačku P. 953/06 od 09.11.2006. godine. Stranke su 1990. godine započele zajednički posao, proizvodnju kolača, prvo su osnovale poslastičarnicu „ĐĐ“ na ime tužioca koja je potom ugašena, u 1991. godini osnovale SZR „VV“ na ime tužene, potom je osnovano i preduzeće TP „AB“ koje je ugašeno, u 1993. godine osnovana je STZR „VV“ na ime tužioca, u 1996. godine osnovali su DOO „VV“ na ime obe stranke i tada su ugašene obe prethodno osnovane radnje SRZ „VV“ na ime tužene i STZR „VV“ na ime tužioca. U 1999. godini tužena je istupila iz DOO „VV“ i osnovala SZR „VV“, tužilac je ostao na radu kao osnivač DOO „VV“, SZR „VV“ je nakon preregistracije postala SZUR „BB“, pod kojim imenom je i dalje nastavila da posluje. Utvrđeno je da se posao koji su stranke započele 1990. godine vremenom razvijao, prema radnicima i poslovnim saradicima oboje supružnika su istupali kao vlasnici, zajedničkim radom stranke su stekle znatnu imovinu u toku trajanja zajednice života u braku, tako da sve što je stečeno u toku trajanja bračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu s obzirom da su oboje bili angažovani u zajedničkom poslu, bez obzira na okolnost na koga su se vodile radnje.

Posle faktičkog prestanka bračne zajednice, u situaciji neraspravljenih imovinskih odnosa između supružnika, tužena je preduzela akte raspolaganja delom zajednički stečene imovine u braku.

Tužena je, kao poklonodavac, sa ćerkama stranaka, kao poklonoprimcima, zaključila Ugovor o poklonu, overen kod suda 03.11.2006. godine. Ovim ugovorom, tužena kao vlasnik SZUR „VV“ prenela je ćerkama pravo svojine na poslovnom prostoru u ... u ... broj .. na kp. br. .. KO ..., kao i na pokretnim stvarima taksativno navedenim u tom ugovoru.

Tužbu radi deobe zajedničke imovine tužilac je podneo 29.08.2006. godine. U postupku po ovoj tužbi je utvrđeno da vozilo „Pežo“ model „...“ kupljeno 2003. godine na ime tužene, nakon kupovine uneto u preduzetničku radnju tužene, predstavlja zajedničku imovinu stranaka u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, a s obzirom da je ono od strane tužene otuđeno nakon prestanka bračne zajednice, tužiocu pripada polovina utvrđene vrednosti ovog vozila. Utvrđeno je da su zajedničkim radom stranaka u toku trajanja braka stečene i pokretne stvari, oprema i inventar, koje su korišćene kao sredstva za obavljanje delatnosti SZR „VV“, koje su takođe predstavljale nepodeljenu zajedničku imovinu stranaka, a tužena ih je zajedno sa poslovnim prostorom poklonila ćerkama, zaključenjem ugovora o poklonu u istom mesecu kada je brak stranaka razveden (novembar 2006. godine), do kojeg saznanja je tužilac došao kasnije u toku trajanja ovog postupka i zbog čega je stvarno pravni zahtev preinačen u obligacioni. Uz ocenu o jednakom doprinosu supružnika u sticanju, kao i da se ne radi o zastarelom potraživanju, drugostepeni sud je donetom presudom obavezao tuženu da tužiocu isplati polovinu utvrđene vrednosti predmetnih zajedničkim radom stečenih stvari, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, a za period koji tome prethodi je zahtev za kamatu odbio, uz iznete razloge za takvu odluku koje je nepotrebno ponavljati.

Drugostepena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni člana 171. stav 1, 177, 178. i 180. stav 1. i 2. Porodičnog zakona.

Revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti pobijane presude.

Pretežnim delom navodi revizije se odnose na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to i navodi revizije s tim u vezi ostaju bez uticaja. Pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda nije dovedena u pitanje navodima revizije da tužena koja je pravo svojine prenela na ćerke GGi DD, nije legitimisana ni za svojinski ni za obligacioni deo tužbe, da je tužilac bio u obavezi da tužbu podnese protiv GG i DD jer su one nužni suparničari u ovoj pravnoj stvari i da je tužiočevo pravo da zahteva naknadu štete zastarelo.

Svojinski odnosi između stranaka kao supružnika nisu bili raspravljeni pre preduzetog raspolaganja od strane tužene zaključenjem ugovora o poklonu u korist ćerki stranaka.

Porodičnim zakonom u članu 171. stav 1. propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pod deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, propisuje član 177. istog zakona. Pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici, saglasno članu 181. U odsustvu sporazuma o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), po pravilima propisanim u članu 180. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, pre deobe zajedničke imovine tužena je neovlašćeno raspolagala tužiočevim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini. U takvoj situaciji, opravdano je obavezana da tužiocu isplati polovinu protivvrednosti stvari koje su bile u režimu zajedničke imovine sa jednakim doprinosom supružnika u sticanju, kako je prema utvrđenim okolnostima određeno u svemu pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana i primenom člana 414. ZPP odlučio je kao u izreci.

Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno je o troškovima revizijskog postupka, odbijanjem zahteva tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer na teret protivne strane dosuđeni mogu biti samo oni troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice, saglasno članu 154. stav 1. ZPP, a tu karakteristiku nema odgovor na reviziju.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić