Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2058/22 od 13.07.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca kojima su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom i da im na dosuđene novčane iznose uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO zaposlenih, te da se obaveže tuženi da im na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 156.420,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate. Obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 17.238,97 dinara i obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 68.955,88 dinara. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog i u periodu 01.07.2016. do 30.04.2020. godine, odnosno do 30.06.2019. godine, obavljali poslove u smeni, odnosno tako što su radili svaki drugi dan u vremenu od 07 – 19 časova, tj. svaki drugi dan po 12 časova, a organizacija rada je takva da tužioci menjaju drugog zaposlenog na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan rade od 07 – 19 časova, drugi dan je pauza i tako se ciklus redovno ponavlja. Utvrđeno je da tuženi prilikom obračuna i isplate zarade tužiocima, zaradu nije uvećavao po osnovu smenskog rada za 8,9% u smislu odredbe člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da tužiocu AA nije isplaćena uvećana zarada za rad u smenama u utuženom periodu u iznosu od 196.555,66 dinara, da tužiocu BB nije isplaćena uvećana zarada za rad u smenama u utuženom periodu u iznosu od 198.982,84 dinara i da tužiocu VV nije isplaćena uvećana zarada za rad u smenama u utuženom periodu u iznosu od 122.256,42 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužioci, radeći po napred opisanom modelu, ostvarili smenski rad i usvojio je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po tom osnovu, sa pripadajućim doprinosima.

Međutim, po oceni drugostepenog suda, rad tužilaca nije smenski rad, zbog čega tužioci nemaju pravo na isplatu uvećane zarade po tom osnovu. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da je drugostepeni sud prilikom donošenja odluke pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan.

Članom 108. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/2015) propisano je da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%. Odredbom člana 7 stav 2 propisano je da se na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad, rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, što prvostepeni sud utvrđuje da je u konkretnom slučaju.

Prema Direktivi Evropske Unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili bez prekida (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (perturnum - po redu, redom). Kako se pod turnusom podrazuma utvrđen rad koji više lica jedno za drugim obavljaju neki posao radeći naizmenično i smenjujući se, između ova dva pojma nema nikakve razlike i predstavljaju sinonime. Direktiva Evropske Unije nije izvor prava, ali njena sadržina pomaže tumačenju pojma smenskog rada koji zakoni ne sadrže.

Sledom navedenog, kako su tužioci u utuženom periodu radili po modelu radnog vremena 12/36, odnosno obavljali rad u smenama, a tuženi im nije uvećao zarade u skladu sa odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije i 108. stav 4. Zakona o radu, to je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu traženih razlika, zbog čega je drugostepena presuda preinačena.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji pa im pripada naknada troškova revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 234.600,00 dinara, i to: iznos od 36.000,00 dinara, koji iznos se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije uz uvećanje 50% za svakog narednog tužioca po važećoj AT, iznos od 79.440,00 dinara na ime takse na reviziju (navedeno predstavlja ukupni iznos za sve tužioce, obračunat u skladu sa Tarifnim brojem 1. stav 5) i iznos od 119.160,00 dinara na ime takse na odluku po reviziji (navedeno predstavlja ukupni iznos za sve tužioce, obračunat u skladu sa Tarifnim brojem 2. stav 11. Zakona o sudskim taksama).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi člana 416. stav 1. i 165. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić