.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3883/2022
16.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Boris Sarić advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće Novi Sad, koga zastupa Snežana Knežević Bojović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2166/22 od 27.07.2022. godine, na sednici održanoj 16.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2166/22 od 27.07.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2166/22 od 27.07.2022. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 955/2020 od 03.03.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev (stav prvi izreke), i obavezan tuženi da na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.05.2017. do 31.10.2018. godine isplati tužiocu iznos od 572,31 dinar sa zakonskom zateznom kamatom 02.12.2020. godine do isplate (stav drugi izreke), kao i iznos od 184,59 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinčnog iznosa do 01.12.2020. godine (stav treći izreke). Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2166/22 od 27.07.2022. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda (stav drugi izreke), prvostepeno rešenje o troškovima postupka preinačeno tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 33.800,00 dinara (stav prvi izreke), kao i iznos od 1.980,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.05.2017. do 31.10.2018. godine, jer je utvrđeno da tuženi nije pravilno utvrdio cenu rada - osnovicu za obračun zarada, spram planirane mase sredstava za zarade za oktobar 2014. godine, što je imalo za posledicu pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade i u čitavom spornom periodu. Budući da je utvrđeno da je kod tuženog ostalo raspoloživih neutrošenih sredstava za zarade, njih je bilo moguće isplatiti do sredstava planiranih Programom poslovanja, pa su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev, koji je tokom postupka postavljen u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, sve imajući u vidu obaveznu primenu odredaba Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (koji je stupio na snagu 28.10.2014. godine), Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu, kao i Zakona o radu i tada važećih Kolektivnih ugovora kod tuženog, kao i Posebnih kolektivnih ugovora za javna komunalna preduzeća i druga javna preduzeća Grada Novog Sada.
Iako se tuženi u reviziji poziva na pogrešnu primenu materijalnog prava, njegovi revizijski navodi svode se na ukazivanje da je činjenično stanje utvrđeno pogrešno i nepotpuno usled pogrešne ocene dokaza i na to da se radi o statističkoj grešci koji prikazuje višak raspoloživih sredstava, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Po oceni Vrhovnog suda, pobijana presuda je zasnovana na ujednačenom tumačenju i primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i nije protivna izraženim pravnim shvatanjima u odlukama ovog suda donetim u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Kako se revident samo formalno poziva na član 404. ZPP, pri čemu nije dostavio niti ukazuje na druge presude u kojima bi bio izražen drugačiji pravni stav u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a nema potrebe ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.
Budući da u ovom postupku predmet tužbenog zahteva nije odlučivanje o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa, već isplata novčanog potraživanja, a vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija je nedozvoljena, zbog čega ju je Vrhovni sud odbacio drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
