.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 672/2022
05.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3730/21 od 24.09.2021. godine, na sednici održanoj 05.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3730/21 od 24.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3730/21 od 24.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4043/19 od 24.03.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništava izjava tužioca-protivtuženog od 01.06.2014. godine i da ista ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i obavezan tuženi-protivtužilac da mu isplati po osnovu manje isplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju iznos od 72.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca, kojim je tražio da mu tužilac-protivtuženi isplati na ime duga iznos od 72.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.12.2016. godine do isplate.Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 44.076,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3730/21 od 24.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom po tužbi tužioca-protivtuženog je utvrđenje ništavosti izjave tužioca i isplata tužiocu na ime manje isplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju, a po protivtužbi tuženog-protivtužioca je isplata na ime duga. Nižestepenim odlukama je usvojen tužbeni zahtev tužioca, dok je protivtužbeni zahtev tuženog odbijen kao neosnovan. Donete presude su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda. Revizijski sud je, odlučujući u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, izrazio pravni stav da poslodavac nije ovlašćen da umanjuje otpremninu za visinu neisplaćenog dela zajma, već da nakon isplate otpremnine ima mogućnost da tužbom, ili na drugi način potražuje neisplaćeni iznos zajma, jer bi u suprotnom tužilac bio diskriminisan kao penzionisano lice u odnosu na druge zaposlene kod tuženog koji su oslobođeni duga. Iz ovih razloga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 72.200,00 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
uprvitelj pisarnice
Marina Antonić
