Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, shodno odredbi člana 408. u vzei člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona oparničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, javno preduzeće „Poslovni prostor“ Novi Sad, kao zakupodavac i „In contro caffe“ d.o.o. Novi Sad, kao zakupac su dana 09.08.2011. godine zaključili Ugovor o zakupu poslovnog prostora u Novom Sadu, u Ulici ... broj .., površine 189,30 m2. Ugovorom je zakupac obavezan da plaća zakupninu od 740 bodova po m2 sa vrednošću boda od 2,59 dinara. Prema članu 6. ugovora, predviđeno je da su stranke saglasne da je ugovor zaključen na period od pet godina, s tim što ugovor važi od 01.09.2011. godine. Prema članu 19. propisano je da ugovor o zakupu prestaje protekom vremena, na osnovu sporazuma ugovornih strana i na osnovu otkaza. Ugovor je u ime zakupoprimca potpisao zakonski zastupnik AA, a prema članu 5. ugovora predviđeno je da za celu obavezu zakupca proisteklu iz ugovora o zakupu, zakupodavcu solidarno sa zakupcem odgovara i AA iz ... . Rešenjem BD 29567/2016 od 13.04.2015. godine usvojena je registraciona prijava, pa je u Registru privrednih subjekata izvršena promena podataka vezano za „Kafe Bulevar 021“ d.o.o., tako što je raniji zakonski zastupnik AA, koji je imao funkciju direktora izbrisan, a upisan je kao zastupnik BB, dok je AA brisan kao član društva sa udelom od 100% i upisan je tuženi BB kao član društva sa udelom od 100%. Zakupnina za uzeti poslovni prostor nije uredno plaćana, u međuvremenu je javno preduzeće „Poslovni prostor“ Novi Sad likvidirano, a kao njegov pravni sledbenik javlja se osnivač Grad Novi Sad, koji je tužilac u ovom postupku.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Odgovornost tuženog BB zasniva na odredbi člana 548. stav 4. Zakona o privrednim društvima, gde je propisano da kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za oba navedena društva i nakon brisanja društva iz registra. Predmetno privredno društvo je nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije brisano iz Registra privrednih subjekata 08.09.2020. godine. Tuženi AA je u podnesku od 11.06.2011. godine istakao prigovor zastarelosti potraživanja. Polazeći od činjenice da je privredno društvo brisano u postupku prinudne likvidacije i da, shodno članu 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva pri čemu je odgovornost kontrolnog člana za obaveze društva neograničena, to je tužbeni zahtev usvojio.

Odlučujući o žalbi, Apelacioni sud je zaključio da je odluka prvostepenog suda u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva prema BB, pravilna, s tim što nalazi da je prvostepeni sud pogrešio kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca i za obavezu na plaćanje zakupnine od 435,374,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2016. godine do isplate, jer je zakup trajao do septembra 2016. godine, a predmetno potraživanje se odnosi i na oktobar 2016. godine, kada se ne može smatrati da je trajao zakupodavni odnos. U pogledu osnovanosti tužbenog zahteva, drugostepeni sud zaključuje da je pravilan stav prvostepenog suda kada se o osnovu odgovornosti prema tuženom zasnovan na članu 548. stav 2. i 3. Zakona o privrednim društvima. Privredno društvo „Kafe Bulevar 021“ d.o.o. je otišlo u prinudno likvidaciju i brisano iz registra 08.09.2020. godine. Prema čl. 548. stav 2. Zakona o privrednim društvima, propisano je da kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar, akcionarsko društvo odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Pri tome, drugostepeni sud nije prihvatio kao osnovan navod iz žalbe da je potraživanje zastarelo, obzirom da je drugotuženi BB prigovor zastarelosti istakao tek u žalbi, a prema članu 372. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u žalbi se ne mogu isticati materijalnopravni prigovori. Prigovor o zastarelosti je materijalnopravni prigovor i isti u žalbenom postupku nije dozvoljen.

Shodno napred iznetom, drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu, dok je u preostalom delu žalbu tuženog BB odbio kao neosnovanu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je zaključio drugostepeni sud da je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom BB osnovan, te da je prvostepeni sud (osim u preinačujućem delu), pravilno ocenio da je tuženi u obavezi shodno članu 548. Zakona o privrednim društvima da plati potraživani iznos. Nije od značaja navod revizije da tuženi BB nije zaključio nikakav ugovor o jemstvu, te da je jemstvo akcesorne prirode, pa kako je ugašeno privredno društvo, da se time ugasilo i jemstvo. Ovo iz razloga što je odgovornost tuženog BB zasnovana na posebnom zakonskom osnovu, tj. na članu 548. Zakona o privrednim društvima. Imajući u vidu odredbu naznačenog člana (posebno odredbu stava 3. citiranog propisa), u takvom slučaju ne može doći do primene odredbe čl. 1019. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovan je i navod tuženog vezano za zastarelost, jer je drugostepeni sud u pogledu neprihvatanja tih navoda, a koji su istaknuti i u žalbi, dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. Ni ostali navodi iz revizije tuženog nisu od značaja da mogu da dovedu do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud je na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić