Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. Zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak u ... 2018. godine i iz tog braka imaju maloletnog sina VV, rođenog ...2018. godine. Pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku P2 271/21 od 14.02.2022. godine, razveden je brak parničnih stranaka. Tužilja je rođena ...1989. godine u ... i po zanimanju je diplomirani ..., zaposlena je i ostvaruje zaradu od oko 55.000,00 dinara. Zbog poremećenih bračnih odnosa napustila je bračnu zajednicu i prešla da živi u porodičnoj kući svojih roditelja, a u toku ove parnice od decembra meseca 2022. godine, zasnovala je vanbračnu zajednicu sa GG tako da sada živi u njegovoj porodičnoj kući koja se nalazi u selu ... kod ... . Kuća je opremljena svim neophodnim elementima za život i poseduje sve neophodne stvari za boravak deteta. Tuženi je rođen ...1990. godine u ..., student je ... ali je zaposlen i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 51.000,00 dinara. Od prekida bračne zajednice živi sa sinom, roditeljima i mlađom sestrom u porodičnoj kući svojih roditenja koja poseduje dobru opremljenost. Parnične stranke nemaju drugih prihoda osim zarada, niti imaju obavezu izdržavanja drugih lica osim maloletnog deteta. Po stručnom mišljenju organa starateljstva koje je dato nakon obavljenih procena partnerskih i roditeljskog odnosa, razvojnih potreba maloletnog deteta i praćenja relacija ličnih odnosa deteta sa majkom, utvrđeno je da se u konkretnom slučaju radi o postupku otuđenja deteta od majke čemu je doprinela očeva samovolja, što se ogleda u osuđivanju majke da ga je napustila, u svaljivanju krivice na majku i dovođenje deteta u agresivna stanja, zahtevanju od deteta da bude lojalno i poslušno ocu i njegovim zahtevima. Nepedagoški obrasci ponašanja tuženog prema detetu doprinose psihološkom uznemiravanju deteta i stvaraju probleme u detetovoj devijaciji ponašanja, kroz znake agresije ispoljene povišenim tonovima, udaranjem, guranjem i odbijanjem majke, što direktno utiče na narušavanje detetovog psihičkog zdravlja te je u aktuelnoj situaciji u najboljem interesu deteta da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava budući da je kod maloletnog VV jako izražen sindrom otuđenog deteta. Sa druge strane, majka deteta se pokazala predanom da na pozitivan način svom detetu pokaže veliku ljubav rečima i delima, pri čemu ispoljava veliku zabrinutost za psihičko zdravlje deteta i veliku motivisanost za poveru deteta. Ocenom nalaza i mišljenja Instituta za mentalno zdravlje od 03.02.2023. godine, utvrđeno je da tužilja i tuženi nemaju znakove trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja te da dobijeni rezultat ne ukazuje na prisustvo značajnih psiholoških problema. Tuženi je motivisan za vršenje roditeljskog prava i u toj ulozi ispoljava kapacitete da prepoznaje i ispunjava razvojne i vaspitne potrebe deteta ali ne ispunjava emocionalne i obrazovne potrebe deteta. Tužilja je motivisana za vršenje roditeljskog prava i u toj ulozi ispoljava kapacitete da prepoznaje i ispunjava kako razvojne i vaspitne potrebe deteta tako i njegove emocionalne i obrazovne potrebe. Po mišljenju komisije maloletno dete nema znakove trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti i zaostalog duševnog razvoja i u toku opservacije pokazao je blizak emocionalni odnos i sa ocem i sa majkom. Komisija veštaka je saglasna sa prethodno datim stručnim mišljenjem organa starateljstva da maloletno dete ne treba izlagati bespotrebnim postupcima otuđenja i dovođenja u veća stresna psihološka stanja u kojima su postala izražena agresivna ponašanja, već detetov interes staviti u prvi plan i konkretizovati poveru maloletnog deteta majci na dalju brigu i staranje, a ocu odrediti način održavanja ličnih kontakata na način prihvatljiv i izvodljiv, kao i doprinos u detetovom izdržavanju. Maloletni VVne ostvaruje dečiji dodatak i ima uobičajene potrebe deteta tog uzrasta koje su procenjene na mesečni iznos od 20.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređen način održavanja ličnih odnosa sa ocem i obavezu oca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženog neosnovano pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.).

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. navedenog zakona) i pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletnog deteta odlučujući da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, a da dete sa ocem održava redovne lične kontakte, prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva i dato mišljenje Instituta za mentalno zdravlje. Suprotno navodima revizije, ovaj sud smatra da su prilikom donošenja odluke, nižestepeni sudovi pravilno procenili sve elemente najboljeg interesa maloletnog deteta, kao i sposobnost roditelja da zadovolje razvojne, vaspitne, emocionalne i obrazovne potrebe deteta utvrđene u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Naime, oba roditelja su motivisana za vršenje roditeljskog prava i u toj ulozi ispoljavaju kapacitete da prepoznaju i ispunjavaju razvojne i vaspitne potrebe deteta, ali za razliku od majke otac u roditeljskoj ulozi ne ispoljava kapacitete da prepoznaje i ispunjava emocionalne i obrazovne potrebe deteta. Navodi revizije da se od prekida zajednice života parničnih stranaka o detetu isključivo starao otac, te da kod deteta nisu utvrđeni znaci trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti i nepravilnosti u razvoju, ne dovode u sumnju izneti zaključak o najboljem ineresu maloletnog deteta da bude povereno majci. Naime, kod maloletnog VV je izražen sindrom otuđenog deteta zbog nepedagoških obrazaca ponašanja tuženog koji su doprineli psihološkom uznemiravanju deteta i stvorili probleme u ponašanju, kroz izražene znake agresije prema majci, što direktno utiče na narušavanje detetovog psihičkog zdravlja. Dete pokazuje blizak emocionalni odnos i sa ocem i sa majkom, pa u takvoj situaciji kada majka ispoljava roditeljske kapacitete da prepoznaje i ispunjava razvojne, vaspitne, emocionalne i obrazovne potrebe deteta u prvi plan je stavljen najbolji interes maloletnog deteta poveravanjem majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređen način održavanja ličnih odnosa sa ocem. Predmet ocene sa stanovišta najboljeg interesa maloletnog deteta su bile i izmenjene porodične prilike na strani majke, pa su bez uticaja navodi revizije da je tužilja zasnovala vanbračnu zajednicu i da očekuje rođenje deteta. Uređeno održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, imajući u vidu aktuelni kontekst nepostojanja roditeljske saradnje, omogućava u konkretnom slučaju očuvanje bliskosti i emotivnog odnosa sa ocem, nesumnjivo potrebnog za pravilan psihofizički razvoj deteta i održavanje porodičnih veza što je fundamentalni element pojma porodičnog života, garantovanog članom 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, tako da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Pravilno su u konkretnom slučaju utvrđene potrebe maloletnog deteta na osnovu njegovog uzrasta i osnovnih životnih potreba, kao i materijalne prilike oca i utvrđena njegova obaveza izdržavanja deteta u iznosu koji će uz doprinos majke na adekvatan način zadovoljiti potrebe deteta.

Delom navoda revidenta se osporava nalaz i mišljenje Instituta za mentalno zdravlje i posredno ili neposredno osporava činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani, jer ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu odluke o poveravanju maloletnog deteta, održavanju ličnih odnosa sa ocem i visini izdržavanja, kao ni pravilnu primenu materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić