.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1254/2022
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Đura Madi, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1959/21 od 07.09.2021. godine, u sednici održanoj 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1959/21 od 07.09.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1959/21 od 07.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2760/2020 od 05.05.2021. godine, usvojen je zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnih bolova i patnji za narušen lični i porodični život, trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog deteta, zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2021. godine do isplate i da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 55.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1959/21 od 07.09.2021. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom delu iz stava jedan i dva izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijem je zathev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2, istog člana propisano da o dozvoljenost i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa kamatom, jer tužilji nadležni organi tužene nisu pružili pouzdane informacije o sudbini i statusu njenog deteta rođenog ... godine u porodilištu u Novom Sadu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz porodilišta, primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su utvrdili da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života tužilje, koje pravo je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a kod utvrđenog da nadležni organi tužene nisu omogućili tužilji da sazna istinu o sudbini i statusu njenog deteta, sa kojih razloga po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, radi novog tumačenja prava, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse. Suprotno navodima revizije, u ovom postupku ne mogu se primeniti odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, broj 18/20 od 03.03.2020. godine), koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počeo da se primenjuje istekom roka od tri meseca od dana stupanja na snagu, s obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 14.02.2020. godine, te stoga nema retroaktivne primene navedenog zakona.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.02.2020. godine, sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete u visini od 1.250.000,00 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
