Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 268/12. Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 634/18 od 16.05.2018. godine utvrđeno je da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St. 268/12 povređeno tužiočevo pravo na suđenje u razumnom roku. Prema Zaključku usvojenom na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenjem nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U ovom slučaju poslodavac tužioca AD „Navip“ Beograd privatizovan je i ne postoji uzročno- posledična veza između radnji tužene i štete koju tužilac trpi, kao ni preduslov za postojanje te uzročno-posledične veze, jer se ne radi o preduzeću sa pretežnim društvenim kapitalom, već o preduzeću koje je privatizovano 02.01.2001. godine po Zakonu o svojinskoj transformaciji. Obaveza tužene da tužiocu naknadi traženu imovinsku štetu ne može se zasnivati ni na članu 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da se odredbe navedenog člana odnose na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja potraživanja od strane stečajnog dužnika. Sa napred navedenih razloga drugostepenom presudom je odlučeno u skladu sa zakonom i Zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji poreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebu ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jestu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 18.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 153.981,15 dinara.

S obzirom da se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. i 3. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić