Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 66/23 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom, petom, osmom, devetom i desetom izreke. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu sedmom izreke. Stavom trećim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu šestom i desetom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući osporenu odluku, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), čije se odredbe primenjuju u konkretnom slučaju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene procesnih odredaba, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koji se revizijom neosnovano ukazuje. Sadržina revizije neosnovano ukazuje da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi s članom 8. ZPP, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja razlog iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih bi se revizija mogla izjaviti.

Prema činjeničnom stanju na kojem je zasnovana pobijana odluka, tokom vanbračne zajednice stranaka koja je zasnovana 2008. godine rođene su njihove dve kćerke GG (...2009) i VV (...2010), dok iz prethodnih brakova svaka od stranaka ima po jednu punoletnu kćerku. Zajednica života parničnih stranaka trajala je do 04.09.2021. godine. Tužilja je prvi put prijavila tuženog za fizičko i psihičko nasilje 16.01.2020. godine, kojom prilikom je tuženom bila izrečena hitna mera zabrane daljeg vršenja nasilja. Nasilje se ponovilo i 1. i 04.09.2021. godine (tada tuženi nije dozvolio tužilji da ode na rođendan svoje unuke), kada je tužilja sa decom napustila tuženog i otišla kod svojih roditelja u ... . Posle razgovora sa radnicima iz Centra za socijalni rad u Vršcu vratila je decu ocu u ... 07.09.2021. godine, kako bi nastavila sa pohađanjem škole. I nakon prestanka zajednice života tuženi je u više navrata ponovio nasilje tako što ju je 9. septembra oko 22,00 časa presreo dok se vraćala s posla biciklom, vređao je i pretio da će joj presuditi i da je bolje da se ona sama ubije ili će je ubiti i čupao je za kosu, a zatim joj je slao poruke uvredljive sadržine, a 9. oktobra 2021. godine je došao na tužiljino radno mesto i pravio joj probleme zbog čega mu je ponovo izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja tužilje, koja je produžena rešenjem Osnovnog suda u Vršcu. Tek nakon mesec dana tužilja je uspela da ostvari kontakt sa ćerkama. Početkom 2022. godine ćerke su prešle da žive kod nje, ali se starija vratila kod oca i kod njega i ostala, dok je mlađa sa tužiljom u ..., gde pohađa osnovnu školu.

Tužilja je u stalnom radnom odnosu na poslovima prodavca u preduzeću „DD“ i ostvaruje prosečnu zaradu od nešto više od 30.000,00 dinara. Živi u kući svojih roditelja u ... . Tuženi je zaposlen u JKP „ĐĐ“ na poslovima ... od 01.08.2021. godine i prihoduje mesečno između 35.000,00 i 40.000,00 dinara. Poseduje kuću od 380 m2 u ...(u procesu legalizacije) koju je sagradio pre stupanja u vanbračnu zajednicu sa tužiljom, a živi na spratu porodične kuće svojih roditelja u ..., gde koristi tri sobe, kuhinju i kupatilo.

S obzirom da maloletne kćerke parničnih stranaka žive u različitim gradovima – starija u ... a mlađa u ..., tokom parnice su svoj stručni nalaz i mišljenje davali organi starateljstva iz tih gradova. Centar za socijalni rad Vršac je 08.03.2022. godine dao mišljenje da je u najboljem interesu maloletnih kćerki parničnih stranaka da obe budu poverene majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, s obzirom da se radi o ženskoj deci koja se nalaze u uzrastu kada se identifikuju sa majkom, a da se protiv oca vodi postupak za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici, te da mu je naredbom tužilaštva KEO 141/21 od 19.11.2021. godine naloženo da se podvrgne psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, čime se umanjuje njegova podobnost za vršenje roditeljskog prava. Uz nalaz i stručno mišljenje taj organ starateljstva dostavio je i izjave maloletnih ćerki parničnih stranaka od 08.03.2022. godine iz kojih proizlazi da bi one želele da žive sa roditeljem s kojim i žive trenutno, odnosno starija sa tuženim, a mlađa sa tužiljom.

Nakon konferencije slučaja održane 12.04.2022. godine, kojoj su učestvovali postupajući sudija i po predstavnik tužilaštva, policijskih stanica Vršac i Bela Crkva, Osnovne škole „Dositej Obradović“ iz ..., oba organa starateljstva i Autonomnog ženskog centra, prvostepeni sud je odredio veštačenje od strane komisije veštaka iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, koja je 06.06.2022. godine dostavila nalaz i mišljenje da kod parničnih stranaka ne postoje duševne bolesti ili psihički poremećaj koji bi uticao na njihovu podobnost za vršenje roditeljskog prava, da emotivni psihološki odnosi između parničnih stranaka i dece nisu narušeni do stepena koji bi doveo do ozbiljnijih ili trajnih psiholoških problema niti je došlo do poremećaja ponašanja kod dece i da su maloletne kćerke parničnih stranaka, s obzirom na utvrđeni stepen njihove socijalne i emocionalne zrelosti, njihovu adaptiranost u sredini u kojoj žive, individualne želje i dinamiku međusobnog održavanja kontakta u mogućnosti da samostalno izraze svoj stav sa kojim roditeljem žele da žive u zajednici. Pošto su oba organa starateljstva, nakon što im je dostavljen nalaz i mišljenje komisije veštaka, ostala pri svojim ranije datim nalazima prvostepeni sud je o tome obavestio komisiju veštaka i zatražio njeno dopunsko izjašnjenje. Komisija veštaka je, nakon što je obavila razgovore sa ćerkama parničnih stranaka, 05.09.2022. godine dostavila dopunski nalaz i mišljenje u kome je ponovljeno da su ćerke parničnih stranaka integrisane u porodice roditelja kod kog žive, da je socijalna sredina u tim porodicama stabilna, da vreme provode adekvatno kod oba roditelja, da su one u mogućnosti da samostalno izraze svoj stav o tome sa kojim roditeljem žele da žive u zajednici, da su u međuvremenu sa odličnim uspehom završile školsku godinu, letnji raspust provele zajedno u adekvatnim odnosima sa oba roditelja, te da proces prilagođavanja na nove okolnosti roditeljstva ide u adekvatnom smeru i predloženo da stariju ćerku treba poveriti ocu, a mlađu majci. Predstavnik komisije se na glavnoj raspravi izjasnio o svim pitanjima parničnih stranaka i dao odgovore koje je prvostepeni sud ocenio kao celovite i prihvatljive o tome da starija ćerka parničnih stranaka može da prepozna manipulaciju, da je s obzirom na svoju uzrasnu dob od 13 godina adekvatnog emocionalnog i intelektualnog razvoja, da je u procesu psihoseksualnog sazrevanja završila proces identifikacije, tako da se za nju ne podrazumeva a priori da je bolje da živi sa istopolnim roditeljem, da je sada u uzrasnom dobu u kome je više zaiteresovana za svoje prijatelje nego za porodicu, da shvata da roditelji nisu savršeni, te razvija oprečan stav prema njima, samim tim traži nove osobe od poverenja, da ni kod nje ni kod njene sestre nije primećena sklonost laganju, manipulaciji i konfabulacijama. S obzirom na izloženo, organ starateljstva iz Vršca saglasio se sa predlogom komisije veštaka (30.09.2022. godina), dok je organ starateljstva iz Bele Crkve ostavio sudu da donese konačnu odluku (28.09.2022. godine).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu kako u pogledu vršenja samostalnog roditeljskog prava tuženog prema starijoj, a tužilje prema mlađoj ćerki, tako i u pogledu određivanja mera zaštite tužilje od nasilja koje je vršio tuženi nad njom, u potpunosti prihvatajući razloge koje je dao prvostepeni sud, naročito u pogledu prihvatanja nalaza i mišljenja komisije veštaka sa kojim su se saglasili i organi starateljstva, i u skladu sa tim odlučio i o vršenju roditeljskog prava i održavanju ličnih odnosa mal. ćerki parničnih stranaka sa roditeljem kome nisu poverene, sve shodno odredbama članova 6. stav 1., 77. stav 3. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije tužilje, pravilan je zaključak drugostepenog suda koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava, jer je na osnovu celokupnog stanja u spisima predmeta, koje je komisija veštaka imala u vidu kada je davala nalaz i mišljenje, našao da je u najboljem interesu maloletnih ćerki stranaka da roditeljsko pravo samostalno vrši tužilja nad mlađom, a tuženi nad starijom ćerkom, imajući u vidu da su one privržene i jednom i drugom roditelju, ali da je svaka od njih izrazila želju da živi sa onim roditeljem kod koga i živi, da se stabilizovala u sredini u kojoj živi i u kojoj pohađa školu, a pravilno je uređen i način održavanja ličnih odnosa ćerki sa roditeljem sa kojima ne žive, pri čemu je vođeno računa da sestre provode što više vremena zajedno.

Pravilno su procenjena, suprotno navodima revizije, i lična svojstva i kapaciteti stranaka kao roditelja za brigu, staranje i vaspitanje maloletnih ćerki, s obzirom da njihovo ponašanje ukazuje na opredeljenje da žive u porodici sa roditeljem sa kojim su bliži, povezaniji ili su ga sami izabrali. Naime, najbolji interes deteta podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama. Ovo načelo ima prednost pred ostalim interesima, prvenstveno podrazumeva potreba za sigurnom, stabilnom i predvidivom okolinom u kojoj će se dete osećati voljeno, razvijati osećaj pripadanja, slobodno i nesmetano sticati iskustvo u druženju sa vršnjacima. Okolnost da je u dopunskom mišljenju komisije veštaka, datom nakon razgovora sa maloletnim ćerkama parničnih stranaka, navedeno da je u proteklom periodu došlo do harmonizacije porodičnih odnosa i da se čak razmatra i o odlasku svo četvoro na godišnji odmor naredne godine nije od uticaja na drugačiju odluku, s ozbirom na sve druge iznete okolnosti iz kojih proizlazi da je u najboljem interesu maloletnih ćerki stranaka da svaka od njih bude poverena roditelju kod koga već duže vremena živi u okolnostima na koje se privikla, koje im omogućavaju nesmetanu socijalnu adaptaciju, stabilnost, uz istovremeno održavanje kako odnosa sa roditeljem kome nisu poverene, tako i sa sestrom. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nakon prestanka zajednice života između parničnih stranaka njihove ćerke nisu izložene posrednom nasilju niti osećaju strah od oca zbog čega nije bilo potrebe da se tuženom izreknu mere zaštite od nasilja prema ćerkama.

S obzirom da pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenjeno materijalno pravo u pogledu održavanja ličnih odnosa ćerki sa roditeljem kome nisu poverene, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić