.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1804/2023
27.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Dučić“ iz Petrovaradina, koju zastupa Pravobranilaštvo AP Vojvodine, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4694/22 od 08.02.2023. godine, u sednici održanoj 27.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4694/22 od 08.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4694/22 od 08.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 254/22 od 19.09.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 254/22 od 21.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužilje VV iz ..., u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade za februar 2020. godine iznos od 2.263,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2021. godine do isplate i iznos od 182,41 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate za period od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 31.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su primarni tužbeni zahtevi tužilja, kojima su tražile da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.11.2018. godine do 31.10.2021. godine, iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su eventualni tužbeni zahtevi tužilja kojima su tražile da se obaveže tužena da im isplati, za period od 01.01.2018. godine do 30.09.2020. godine, na ime manje isplaćene minimalne zarade opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 31.01.2021. godine u iznosima bliže naznačenim ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 26.818,00 dinara, dok su stavom petim izreke oslobođene tužilje obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4694/22 od 08.02.2023. godine, odbijena je žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavile tužilje zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike zarade zbog manje isplaćene naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i manje isplaćene minimalne zarade. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 04.03.2021. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 439.390,50 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilja nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
