.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16171/2022
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod'' Vranje, čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/22 od 15.07.2022. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/22 od 15.07.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/22 od 15.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2423/19 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinut je u celosti platni nalog PL.br. 878/19 od 11.10.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu broj 227/2019 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do konačne isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 60.950,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1019/22 od 15.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, a preinačena u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 30.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz čl. 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu novčane naknade koja potiče iz ugovornog odnosa stranaka, u konkretnom slučaju, iz ugovora o nalogu čiji je predmet pružanje advokatskih usluga tuženom. Naime, pitanje novčane naknade za obavljene advokatske usluge u ime i za račun nalogodavca, ovde tuženog od strane tužioca, rešava se u svakom kokretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranja pitanja od opšteg interesa.
Kod izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga podneta je 10.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 6.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
